MLADI FIZIČAR GENIJE: Izlazim po splavovima, slušam Milicu Pavlović! (FOTO)

Igor Prlina je student fizike u Beogradu i ima prosek 10. "Vidim sebe kako radim kao magarac! Bruka je što se naši profesori, ma koliko dobri stručnjaci bili, ne zalažu za svoje studente onoliko koliko to čine američki", kaže za Telegraf

Igor Prlina, student fizike Univerziteta u Beogradu, poznat je široj javnosti po velikom uspehu koji je za dvadeset tri godine života ostvario na polju nauke.

Preporučujemo

O svom  trudu, ulaganju i uspehu u Srbiji, o ostanku mladih ljudi u našoj zemlji, proseku 10,00, ali i o svom životu, govori samo za Telegraf.

Šta si do sada osvojio i na šta si najviše ponosan?

- Počeo sam s takmičenjima još u osnovnoj školi, osvajajući brojne nagrade. Posebno bih istakao nagradu Republičkog centra za talente, koju sam dobio već u osmom razredu osnovne škole. U srednjoj školi, Zemunskoj gimnaziji, isticao sam se po brojnim republičkim nagradama iz fizike, hemije, matematike, ali i informatike.  To su rani počeci kojih se s radošću sećam i uvek mi izmame osmeh.

Odmah si primećen kao neko ko se ističe od drugih. Kako vidiš sebe u odnosu na svoje vršnjake?

- Ne smatram da sam iznad drugih ljudi, niti ih omalovažavam, ali mislim da sam daleko sposobniji, uporniji i uspešniji. Žrtvovao sam slobodno vreme da bih došao ovde gde jesam. Radim za sebe, moj rad nije odricanje, već ulaganje. Ponosan san na sebe.

Kakav je tvoj prosečan dan i po čemu se razlikuje od dana koji provode ljudi tvojih godina?

- Jedna od lepših stvari je kad je čovek zauzet, a ne besposlen. Moj dan počinje od ranog jutra gomilom formula i zadataka. Od oktobra do juna, kad traju ispiti i predavanja, po ceo dan sam nad knjigom, a vreme koje nad njom ne provodim, koristim za spavanje. Ne dangubim i svaki slobodni trenutak gledam da iskoristim u radu. Kad je leto, to je druga priča, tad imam previše slobodnog vremena.

Kako ga provodiš?

- Spavam. Ne zanimaju me turistička putovanja, razne atrakcije i destinacije. Volim da odem u dobru kafanu i da se opustim, ali ne često. U poslednje vreme izlazim i po splavoima. To mi je način da se odmorim i provedem veče uz kvalitetno društvo i dobru muziku.

Ponuđena ti je stipendija za Braun, jedan od elitnih američkih univerziteta.

- Konkurisao sam na 12 univerziteta. Braun mi je pružio šansu koju svakako treba iskoristiti. Vidim sebe kako radim kao magarac! Bruka je što se naši profesori, ma koliko dobri stručnjaci bili, ne zalažu za svoje studente onoliko koliko to čine američki.

Da li to znači da mladi ljudi iz Srbije treba da odlaze u inostranstvo na studije i usavršavanje?

- Ne. Srbija je sposobna da obezbedi svakom mladom čoveku koji je spreman da radi, sve uslove koji su mu potrebni. Polje nauke je malo specifično po tom pitanju. U inostranstvu postoje mnogo bolji i kvalitetniji uslovi za rad i to je bitna razlika. Svakako ostavljam vrata u Beogradu širom otvorena.

Planiraš da radis u Srbiji nakon inostranih studija? 

- Još uvek je rano za takve planove, ali definitivno ću se vraćati u Srbiju. Planiram da deo tamošnje atmosfere i napretka prenesem ovde.

U kakvoj muzici uživaš?

- S vremena na vreme volim da čujem klasičnu muziku, ali u poslednje vreme mi prija turbo folk i narodna muziku. Oduvek sam bio čovek od kulture, a danas je turbo folk deo kulture našeg naroda, kao glavni sastojak. Ima ga mnogo, zanimljiv je i veseo, prilično me opušta.

Postoji li neki poseban izvođač kojeg bi izdvojio?

- Verovali ili ne, Milica Pavlović. Uživam u njenim pesmama, pogotovo vizuelno.

Filmovi?

- Naučna fantastika, naravno. "Odiseja 2001" izvanredan je primer nauke i naučne fantastike. To delo motivisalo je bezbroj ljudi da se bave razvojem svemirske tehnologije, što je doprinelo tome da se svi smejemo kad vidimo analogne komande na kompjuterima.

Postoji li devojka koja je uspela da osvoji tvoje srce?

- Još uvek ne postoji. Ne tražim, doći će samo po sebi. Mislim da jer pravljene porodice neodgovorno ukoliko se čovek pre toga materijalno ne obezbedi.

Imaš li neki savet za mlade ljude koji su na pragu toga da postanu uspešni, ali nemaju dovoljno motivacije zbog cele situacije u kojoj se naša zemlja nalazi?

- Ako neko nema motivaciju, ne bi trebalo da upiše fakultet. U Srbiji, ako imaš sreće, možeš živeti dobro, ali uz obrazovanje - garantovano dobro. Palata Srbija obezbedila je ove godine sumu od 30. 000 dinara mesečno studentima fizike, koji imaju prosek 10. Ja sam među njima i ovo nije prvi put da mi država obezbeđuje stipendiju.

(D. Čavić)