Nekada je beogradskim damama smetala golotinja. Evo šta su zbog toga pre tačno 87 godina uradile (FOTO)

"Pobednik" možda jeste najveći simbol Beograda, ali je svoje mesto u prestonici izborio teškom mukom. Beogradskim damama je smetala njegova golotinja, pa su odlučile da se izmesti sa Terazija na Kalemegdan. A bilo je i predloga da mu se stave šajkača i opanci

Na današnji dan pre tačno 87 godina otkriven je simbol Beograda, čuveni spomenik na Kalemegdanu - "Pobednik".

Preporučujemo

"Pobednik" možda jeste najveći simbol Beograda,ali je manje poznato da je svoje mesto u srpskoj prestonici izborio teškom mukom. Bilo je i onih su hteli da ga sruše da "ne sramoti srpske ugledne dame". Srušen nije,ali je morao da promeni lokaciju – umesto na Terazije stigao je na Beogradsku tvrđavu.

Priča o pobedniku počinje davne 1913. godine, neposredno po okončanju Drugog balkanskog rata kada je predsednik Beogradske opštine Ljuba Davidović od već čuvenog vajara Ivana Meštrovića zatražio da u čast srpske pobede izradi spomenik koji bi stajao na najprometnijem beogradskom trgu – Terazijama.

I Meštrović je izradio model – osmislio je monumentalnu fontanu prečnika od osam metara, sa četiri lava koja bi je krasila i u srednini petostepenim stubom od pet-šest metara - simbolom petovekovnog ropstva pod Turcima, na čijem bi vrhu stajao "Pobednik".

Za izradu skulpture je određena fiskulturna sala u školi „Kralj Petar", jer je imala dovoljno visok plafon i radovi su mogli da počnu. A onda je, 1914. godine počeo Prvi svetski rat i Meštrović je, kao austrougarski državljanin morao da napusti Srbiju.

Dugo se verovalo da je skulptura uništena, ali ju je Meštrović, pre odlaska, poslao na livenje u Češku što ju je spasilo. Dugo je postojala dilema oko toga koja pticu "Pobednik'"drži u levoj ruci. Mnogi će vam i danas reći da je u pitanju golub. Ima i onih koji misle da je u pitanju soko. Ipak, jedan deo sačuvane prepiske između Meštrovića i beogradske opštine razrešava dilemu – u pitanju je orao.

Rat je prošao, ali se i kontekst promenio – više nije bila reč o balkanskim ratovima, pobedom je okončan i 'Veliki, svetski', a i više nije moglo biti reči samo o srpskim žrtvama i junacima, jer su u međuvremenu u državu ušli i drugi narodi – Hrvati, Slovenci, Crnogorci ...

"Pobednik" je vraćen iz Češke, ali je odložen u jednu šupu na Senjaku gde je čamio punih devet godina, sve dok se neko 1927. godine nije dosetio da bi spomenik ipak mogao da bude postavljen, ovoga puta za obeležavanje decenije od proboja Solunskog fronta.

Međutim, ni ovo nije bio kraj muka za današnji najpoznatiji simbol Beograda. Tadašnja prestonička javnost bila je zgrožena mogućnošću da na najpoznatijem gradskom trgu stoji "go muškarac!"

On takav, smatrale su mnoge uzorne beogradske dame, može samo da postidi smerne devojke i loše utiče na moral mladeži uopšte.

– Golotinja je bila jedan problem. Drugi je bio sam prikaz izgled skulpture. Neki su smatrali da je koncepcija koju je Meštrović zamislio kao prikaz srpskog junaka posle Balkanskih ratova neprimerena. On bi trebalo da ima mnogo više nacionalnih obeležja, a ne da liči na starogrčke modele – priča za Dnevno.rs Neda Kovačević, istraživačica i hroničarka zbivanja u srpskoj prestonici.

Sve ovo danima je zaokupljalo pažnju beogradske čaršije. Pljuštali su najrazličitiji predlozi od onih da se "Pobednik obuče u šajkaču i opanke" do onih da je najbolje da se postavi u bazen "kada je već go". 

I kada je zapretila mogućnost da 'Pobednik' opet završi u nekoj šupi iz koje verovatno ovoga puta nikada ne bi ni izašao, pronađeno je kompromisno rešenje – umesto na Terazijama, spomenik će biti postavljen na Kalemegdan.

I tako je Pobednik završio na beogradskoj tvrđavi, podignut na visinu od sedamnaest i po metara  ne zato da se što bolje vidi, već da se vidi što manje, kako je napisala tadašnja "Politika".

– Ironično, ispalo je da mu je Kalemegdan bolje mesto. Tako je postao vidljiv sa svih strana. A postoji i simbolika - on gleda preko Save i Dunava ka srpskim zemljama pre ujedinjenja – objašnjava gospođa Kovačević.

Nekom čudnim obrtom sudbine, činjenica da je "Pobednik" postavljen baš na Kalemegdan možda ga je i spasao jednom kada je rat opet došao na ove prostore.

– Ko zna šta bi bilo sa "Pobednikom" da je bio na Terazijama. One su za vreme rata uništene, a i posle su potpuno promenjene – zaključuje Neda Kovačević.

(Telegraf.rs / Dnevno.rs)