Ko su 1.300 kaplara i kako je Milan Tepić postao heroj? (FOTO)
Kako je 1.300 golobradih mladića postalo 1.300 kaplara koji su branili Srbiju u Kolubarskoj bici i kako su postali simbol žrtvovanja za slobodu svoje zemlje * Kako je major Milan Tepić postao jedini narodni heroj u ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije i zašto ga zovu moderni Stevan Sinđelić
U Beogradu ima mnogo ulica, a većina ljudi ne zna ko su ti ljudi u čijim ulicama žive i po čemu su značajni za Srbiju. Zbog toga, Telegraf je započeo serijal o značajnim ljudima koji su doneli dosta dobrog Beogradu i Srbima.
1.300 kaplara je naziv za još nedoškolovane oficire koji su poslati kao pojačanje Prvoj armiji u Kolubarskoj bici tokom Prvog svetskog rata.
Sastav ove jedinice činio je budući intelektualni krem Srbije. Početkom rata veliki broj mladića, kako iz Srbije, tako i iz Austrougarske, napustio je školovanje i stavio se na raspolaganje vrhovnoj komandi.
Oni su upućeni u vojnu školu u Skoplju. Iako njihova obuka nije bila gotova, razvoj događaja primorao je vrhovnu komandu da ih pošalje u borbu. Srpska vojska je bila u povlačenju, demoralisana, s manjkom municije, Beograd je bio u neprijateljskim rukama, tako da se svet već pomirio s potpunim slomom Srbije.
Za borbu su bile neophodne sve raspoložive snage, zbog čega su mladićima u Skoplju pre vremena podeljeni činovi kaplara (otuda i naziv) i oni su odmah narednog jutra upućeni ka Kolubari i Suvoboru. Srpska vojska je tad izvojevala jednu od najsjajnijih pobeda u Prvom svetskom ratu, predvođena Živojinom Mišićem.
1.300 kaplara predstavlja simbol žrtvovanja za slobodu sopstvene zemlje i naroda jer su ih činili mahom golobradi mladići koji su svesno krenuli u borbu.
Jedna od centralnih beogradskih ulica nosi naziv Ulica 1.300 kaplara, u dosta šumadijskih gradova postoje ulice s tim nazivom, a i u Banjaluci jedna od ulica nosi ovo ime.
Postojalo je Udruženje 1.300 kaplara koje je 1980. spalo na devet poslednjih preživelih članova, pa je moralo biti ugašeno. Poslednji predsednik je bio Tadija Pejović (1892-1982).
Evo zašto su admirala Geprata zvali "Srpska majka" i kako je spasio 11.417 Srba! (FOTO)
HEROJSKA DELA MAJORA MILANA TEPIĆA
Neki ga nazivaju modernim Stevanom Sinđelićem zbog herojskih dela, a poginuo je tako što je digao skladište kod Bjelovara 1991. kako ne bi palo u ruke hrvatskog Zbora narodne garde.
Bio je jedini narodni heroj u ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije, a mnogo ulica širom Republike Srpske i Srbije nosi njegovo ime. Svedoci tih vremena svedoče kako je to bilo.
Na početku ratnih sukoba u Hrvatskoj, 29. septembra 1991. major Milan Tepić se našao opkoljen sa svojim vojnicima u skladištu oružja, u selu Bedenik nadomak Bjelovara. Uz njega su bili mahom mladići na odsluženju vojnog roka. Ratna dejstva hrvatskih paravojnih formacija, „Zbora narodne garde” (Zenge), primorala su ih da se povuku u vojno skladište.
Posle neuspelih pregovora, na majoru Tepiću je ostalo da donese odluku od koje su zavisili životi mladića i sudbina jednog od najvećih skladišta naoružanja JNA na teritoriji Hrvatske.
Odluka koju je doneo odvela ga je u legendu. Svojim vojnicima, mladićima za koje je bio odgovoran i kojima je bio oficir, ali i učitelj, održao je kratak govor:
"Vojsko, slušajte me dobro! Ne znam koliko ćemo moći još ovako da izdržimo, ustaše će tek žestoko navaliti i nastojati da nas zaskoče. Zato su pažljivi s vatrom i izbegavaju da udaraju po skladištu, jer ovo što mi imamo ovdje za njih je više nego dragocjeno. Isključivo je moja briga da oni to ne dobiju u ruke, jer možete zamisliti kakva bi to tragedija bila za naš narod. Ovo je moja davna odluka i molim da se ne komentariše. Kad dođe trenutak da se više ne može izdržati i kad dođe muka do oka, tražiću da se udaljite na pristojnu udaljenost od glavnog objekta. Dakle, ne zamjerite mi ako sam negdje prema nekom od vas pogriješio, ali hoću dvije stvari da uradim uz vašu pomoć: da ustašama ne dam Bedenik i da vi ostanete živi. Neka neko od vas sačuva ovaj moj ratni dnevnik. Voljno i zbogom, junaci moji!"
Njemu u čast, ispevana je i pesma "Oj Tepiću, novi Sinđeliću":
Milan Tepić, moderni Stevan Sinđelić, ispunio je svoju reč: „Jednom ljudi daju reč, ona ostaje ili se pogazi. Ja sam dao riječ da ću da branim ovu zemlju ako joj bude teško.” Ulica posvećena ovom heroju u Beogradu nalazi se na Dedinju.
(Mićo Babić)