Suština Božića nije prase na ražnju, već ljubav i milosrđe!

Božić je kada nahranimo gladnog i obučemo golog. Božić je kada darujemo ono što imamo i možemo i utešimo tužnog. Hristos se i danas rađa, a suština nije koliko teško prase imamo na stolu, već koliko srce da razumemo i pružimo ljubav svima oko nas

Praznik Hristovog rođenja spada među najradosnije praznike u Hrišćanskom svetu, a danas se svečano proslavlja u hramovima i domovima onih koji poštuju julijanski kalendar.

Preporučujemo

Božić spaja porodicu, miri zavađene i pokazuje kakvi svi dani u godini treba da nam budu - puni ljubavi, mira i sloge.

Proslava rođenja Hristovog zauzima bitno mesto u životu svakog vernika hrišćanske veroispovesti, a običaji puni porodičnog duha i zajedništva čine ovaj praznik dodatno važnim za one koji veruju.

Ovo je dan kada je porodica na okupu, kada se zaboravljaju sve svađe i prepirke, kada svako od nas pokušava da bude ono što treba - čovek. Dug je spisak običaja u našem i drugim narodima koji danas slave Božić, a oni su samo uvodni deo u suštinu ovog praznika - da Hristovim rođenjem se i mi preporodimo i postanemo bolji nego što smo bili.

Nijedan praznik kod nas nema više narodnih običaja nego Božić, koji se održavaju i dan danas. Najčešći običaji su: polaganje badnjaka, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje, mešenje česnice, pečenje pečenice, položajnik, a ima i mnogih drugih običaja koji ovaj praznik čine specifičnim, a znanje o običajima se prenosi sa kolena na koleno.

Uoči Božića slamom se posipa pod u kući, čime se dom pretvara u onu pećinu vitlejemsku, u kojoj se rodio Hristos, i u kojoj se prostirala slama radi ležanja stoke. U seoskim kućama slama na podu leži i po tri dana, a u gradovima ova simbolika je svedena na rukovet slame koja se postavlja uz badnjak.

Običaja je uvek bilo i biće, i oni su tu da ulepšaju praznik. Ali nikada ne treba da bežimo od suštine ovog praznika, a to se iz godine i godine, nažalost, dešava.

Hristov dolazak na ovaj svet koji se desio Vitlejemske noći pre 2000 godina nije završen proces. Hristos se i danas rađa. Kada na pozdrav Hristos se rodi odgovaramo sa Vaistinu se rodi mi ne potvrđujemo tamo neki istorijski događaj. Mi potvrđujemo da se taj proces i sada dešava.

Božić je kada nahranimo gladnog. Kao što su Hrista nahranili kad se rodio. Božić je kad obučemo golog. Kao što su i njega obukli. Božić je kad drugima darujemo ono što imamo i možemo, kao što su njemu darovali mudraci sa Istoka. Kad utešimo tužnog. I razumemo odbačenog. Jer je Hristos bio odbačen.

Od Božića do Bogojavljanja ljudi u Srbiji se pozdravljaju rečima "Hristos se rodi" i otpozdravljaju "Vaistinu se rodi". Ranije, ako su prijatelji ili članovi porodice bili daleko jedni od drugih, slali su božićne čestitke kupljene u pravoslavnim hramovima. Poslednjih godina, prijatelji uglavnom Božić čestitaju porukom upućenom preko mobilnog telefona.

Prepoznati Hrista u svakom od onih tužnih lica što mole za parče hleba - to je suština ovog praznika. Božić je za jedne formalno 25.decembra, a za druge 7.januara, ali on je i svaki dan kad pokazujemo milosrđe prema drugima, Hristos se rađa u nama.

Ljubav se useljuje u nas. Ko ima dovoljno otvoreno srce prepoznaće ljubav, ko nema, nastaviće da mrzi. Nije suština Božića koliko teško prase ćemo imati na stolu, već koliko veliko srce da razumemo i pružimo ljubav svima oko nas.

Redakcija Telegrafa svim vernicima koji slave Božić  čestita praznik uz radosni pozdrav:

HRISTOS SE RODI - VAISTINU SE RODI!

(Mićo Babić)