PREŽIVLJAVANJE U BEOGRADU: Nosači torbi i taksisti u borbi za mušterije! (FOTO)

Njihov radni dan počinje oko 7 ujutru, a nekada zna da potraje i po 15-16 sati dnevno. Po zimi kiši, suncu, snegu ili košavi, oni su uvek tu. Kažu, najviše se obraduju kada se poznati glas spikera oglasi sa "Autobus iz Minhena prispeo je u stanicu"

Kao što vukovi hvataju svoj plen da bi preživeli, tako i nosači torbi i taksisti na dolaznom peronu BAS-a vrebaju mušterije kako bi zaradili neku crkavicu.

Preporučujemo

Dolazni peron BAS-a u Karađorđevoj ulici je najživlji deo grada. Od ranog jutra pa do kasno uveče ljudi dolaze i odlaze, a nosači torbi i taksisti ih "startuju" čim izađu iz autobousa, kako bi zaradili neki novac. Ima i onih koji još uvek rade na divlje, a i onih koji svoj posao obavljaju časno i u skladu sa zakonom.

Neki taksisti su previše upadljivi, unose se u lice s dobro poznatim: "Taksi, taksi, gospođo trebali li vam taksi...", dok nosači torbi zajedno u opštem metežu s taksistima nude svoju ponudu uz: "Nosimo torbe, evo gospodine, recite dokle treba, cena daj šta daš..."

Njihov radni dan počinje oko 7 ujutru, a nekada zna da potraje i po 15-16 sati dnevno. Po zimi kiši, suncu, snegu ili košavi, oni su uvek tu.

Kažu, najviše se obraduju kada se poznati glas spikera oglasi sa "Autobus iz Minhena prispeo je u stanicu", jer tada zarade koji dinar više.  

Iako je ćutao, očima mi je rekao: "Prijatelju, rado bih ti ispričao sve što znam, ali moram da idem, stranci uvek više plaćaju. Možda budem imao toplu večeru za porodicu!" 

Neki njihov posao nazivaju opstankom i borbom za život, drugi, pak, misle da je prizor sa BAS-a ružna slika o Beogradu. Da li ste imali neko iskustvo sa njima? Vi imate reč...

(Mićo Babić)