O OVOME SE ĆUTALO: Novi Beograd je počeo da gradi kralj, a ne komunisti! (FOTO)

Plan o izgradnji Novog Beograda postojao u vreme pre komunista, dok je na vlasti bili regentura, jer je kralj Petar II još uvek bio maloletan, o čemu svedoče i novine iz tog perioda

Zemljište za izgradnju Novog Beograda nasipali su Danci još pre Drugog svetskog rata, kako bi u močvarama podigli novo gradsko naselje.

Preporučujemo

- Danas svečano počinjemo veliki posao oko isušivanja ovog zemljišta i nadamo se da ćemo tu kroz nekoliko godina da vidimo kako se ponosno diže veliki i lepi Novi Beograd - rekao je Danac Per Kampman 20. maja 1938. na beogradskom Ušću, a preneo dnevni list „Vreme".

To praktično znači da je plan o izgradnji Novog Beograda postojao u vreme pre komunista, dok je na vlasti bili regentura, jer je kralj Petar II još uvek bio maloletan.

Jugoslovenski premijer Milan Stojadinović tog dana svečano je otvorio važne građevinske radove – nasipanje 72 hektara močvarnog novobeogradskog zemljišta peskom, da bi iz njega izniklo novo prestoničko naselje u sremskoj ravnici.

Stvarnog „ujedinjenja" obala i širenja Beograda u sremsku ravnicu, ka Zemunu i Bežaniji (takođe drevnom naselju, koje su osnovali Srbi izbegli pred turskom najezdom, verovatno još u 15. veku), nije moglo da bude sve dok prostor na obe strane Save nije potpao pod vlast jedne države.

Izazovne planove pomeo je vihor ratne katastrofe. I blistavi Most kralja Aleksandra morao je na dno reke kad i Železnički, jer su branioci mislili da će tako makar usporiti nadiranje nemačkih trupa. Pod okupacijom Beograd je, kao i zemlja, raskomadan, pa su Zemun, Bežanija i Novi Beograd pripali Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

Nemački okupatori nisu mogli bez pruga i puteva, pa su veoma brzo obnovili Železnički most (kasnije dodali još jedan, paralelni, dvadesetak metara uzvodno, čiji ostaci i danas postoje), a zatim 1942, za samo šest meseci, služeći se i robovskim radom zatočenika logora na Sajmištu, i postojeći Stari savski most.

Po oslobođenju, nove vlasti su 11. aprila 1948. godine zvanično počele izgradnju Novog Beograda, nastavivši nasipanje tačno od mesta do koga su pre rata došli Danci – bez pomena onoga što je pre njih urađeno.

Ćutalo se, decenijama, o nasipanju Danske grupe, a posebno o planu Dragiše Brašovana za Novi Beograd, iako je on u velikoj meri poslužio drugom našem velikanu moderne arhitekture, Brašovanovom suparniku Nikoli Dobroviću, da izradi prvu posleratnu skicu Novog Beograda.

Društvo koje je želelo da krene „ni od čega" svesno je guralo nasleđe u zaborav.

(Telegraf.rs / Politkin zabavnik)