UPOZNAJTE BEOGRAD: Od sirotinjske četvrti ostala je samo kaldrma, na kojoj je nastala boemska duša grada (FOTO)

U tursko doba, romska četvrt, zagađena otpadnim vodama, a kasnije utočište umetnicima kojima je srušena "druga kuća", kafana "Dardaneli", Skadarlija je jedna od retkih ulica koju nijedna ideloška struja nije menjala

"Zovem se Skadarlija ili Skadarska ulica, kako hoćete. Ja nisam ni bulevar, ni avenija, ni magistrala. Ja sam običan, strmi, krivudavi i loše kaldrmisani sokak usred Beograda, i to bi bilo sve što bi vredelo reći o meni da nema moje duge povesti, da nema mojih trošnih krovova, rasklimatanih stolica i rasporenoga jendeka".(Zuko Džumhur, putopisac)

U tursko doba, kada je centar beogradske varoši okružen šancem, jendecima i rovovima, u blizini Stambol-kapije, na čijem će mestu kasnije nastati Pozorišni trg, formira se novo naselje. Prigradsko naselje, u kojem žive Romi i sirotinja, pred kojim, kako beleži putopisac Bjanki, "morate zapušiti nos". Šićan-mala (ciganska mahala) od Stambol-kapije odvojena je dubokim rovom.

- Iz te travuljine u svako doba mogli su jurnuti ili zli ljudi na putnika sama i bez oružja. Kako pse, po turskom zakonu, niko nije smeo ni taknuti a kamoli ubiti, sirotinja raja morala je strpljivo da podnosi njihov obesan lavež, zavijanje, pa i ujede - zapisao je hroničar Milan D. Milićević.

Onima koji ovde žive veći strah od pljačkaša i ubica zadaju odsečene glave srpskih buntovnika, nabijene na na obližnje palisade i ograde.

Godine 1867, Ali-riza paša predaje ključeve Beograda srpskom knezu Mihailu, a već pred kraj veka Turci sasvim napuštaju grad. Zajedno sa njima iz grada odlaze i Romi, ostavljajući pustu Šićan-malu, koju naseljavaju siromašne zanatlije i u kojoj od Turaka ostaje samo kaldrma. Narod zatrpava rovove, ruši ograde ka Stambol-kapiji, pa u ovom sokaku počinju da niču prve prave prizemne kućice.