Pitali smo veštačku inteligenciju šta "misli" o semaforima na Autokomandi: Dala nam je detaljan odgovor

Od jutros kružni tok na Autokomandi reguliše semafor. Ovo saobraćajno rešenje kod nas je novina, jer do sada nismo imali semafore unutar samog kružnog toka, već samo na prilazima, ali naši reporteri uverili su se da problema u odvijanju saobraćaja nema. Međutim, da li je ovo zaista dobro rešenje za bolju protočnost saobraćaja pitali smo - veštačku inteligenciju (ChatGPT).

Poslali smo mapu Autokomande i veštačka inteligencija je uradila analizu, najpre poprilično uopštenu, a onda, kada smo dodali komentar da je ideja bila da se poboljša protočnost Bulevara oslobođenja, dobili smo i detaljniji odgovor.

Preporučujemo

Naravno, veštačka inteligencija bazira se na nekim opštijim saobraćajnim principima i nema dovoljno podataka o protočnosti saobraćaja kao ni o detaljima vrste semafora i načina na koji su postavljeni.

Ipak, pokazala je da joj semafor u kružnom toku nije stran i objasnila da to može da pomogne rešenju saobraćajnog problema, posebo ako se koriste "pametni" semafori. Iznela je argumente koji idu u prilog ovom rešenju, ali i one protiv, a na saobraćajnim stručnjacima je da detaljno procene sve parametre i donesu odluku. U ovom slučaju odluka je donesena u prilog semaforima, a takva mogućnost se najavljuje i za Slaviju.

Dakle, veštačka inteligencija ne može i ne treba da donosi odluke, niti je u stanju da uzme u obzir sve parametre i okolnosti, ali može da nam pomogne da steknemo pojam o tome šta nam ovo novo rešenje donosi.

Naše pitanje je bilo: "Koliko će semafori na prilazu ovom kružnom toku, kao i unutar samog kružnog toka poboljšati saobraćaj?"

Ovo je odgovor:

Uvođenje semafora na prilazima i unutar samog kružnog toka može imati i pozitivne i negativne efekte na saobraćaj, u zavisnosti od trenutnog opterećenja i navika vozača.

Mogući pozitivni efekti:

• Veća sigurnost – Semafori mogu smanjiti broj konfliktnih tačaka i sprečiti rizična uključenja u kružni tok, što će smanjiti broj sudara.
• Pravilnija raspodela saobraćaja – Kada postoje izraženi problemi sa ulaskom vozila iz pojedinih pravaca, semafori mogu omogućiti ravnomerniju propusnost.
• Bolje upravljanje špicevima – U vreme najvećih gužvi semafori mogu sprečiti da vozila iz dominantnog smera blokiraju celu raskrsnicu.

Mogući negativni efekti:

• Smanjenje kapaciteta kružnog toka – Jedna od prednosti klasičnih kružnih tokova je kontinuirano kretanje vozila. Uvođenjem semafora dolazi do prekida ovog toka, što može smanjiti ukupni protok vozila.
• Gužve u periodima slabijeg saobraćaja – Kada nema velikog opterećenja, semafori mogu nepotrebno zaustavljati vozila i praviti veća čekanja nego što bi to bio slučaj sa klasičnim kružnim tokom.
• Povećana emisija izduvnih gasova – Više zaustavljanja i ubrzavanja dovodi do veće potrošnje goriva i većeg zagađenja.

Zaključak:

Efikasnost uvođenja semafora zavisi od konkretnog problema koji se rešava. Ako su trenutni problemi vezani za preveliku asimetriju u opterećenju saobraćaja ili česte nezgode, semafori mogu biti korisno rešenje. Međutim, ako kružni tok već funkcioniše relativno dobro, semafori mogu dovesti do nepotrebnih kašnjenja. Idealno rešenje bi bilo inteligentno upravljanje semaforima, koji rade samo u periodima najvećih gužvi.

Da bismo dobili još precizniji odgovor, pitali smo i ovo: Na ovoj raskrsnici pokušalo se sa ubrzanjem glavnog pravca (Bulevar oslobođenja) i smanjenje konflikta sa tramvajima. Da li to ima smisla?

Da, ima smisla, ali zavisi od konkretne implementacije i saobraćajnih tokova. Evo ključnih razloga za i protiv:

Razlozi ZA ubrzavanje glavnog pravca i smanjenje konflikta sa tramvajima:

• Bulevar oslobođenja je jedan od ključnih saobraćajnih pravaca u Beogradu – Omogućavanje nesmetanog protoka vozila na ovom pravcu može smanjiti gužve i ubrzati tranzit.
• Smanjenje konflikta sa tramvajima – U prethodnim situacijama tramvaji su mogli usporavati saobraćaj, naročito kada prelaze iz traka ili imaju prioritet u kružnom toku. S
• emaforsko upravljanje i bolja regulacija mogu značajno poboljšati protočnost.
• Smanjenje gužvi u špicevima – Ako je cilj rasteretiti raskrsnicu tokom jutarnjih i popodnevnih gužvi, prioritetizacija glavnog pravca može smanjiti ukupno vreme čekanja.
• Povećana sigurnost – Manje interakcije između automobila i tramvaja smanjuju rizik od sudara i zastoja koji nastaju nakon nezgoda.

Razlozi PROTIV ovog rešenja:

• Moguće dodatno usporavanje sporednih pravaca – Ako se prednost daje samo Bulevaru oslobođenja, ostali pravci (npr. Dr Milutina Ivkovića, Vojvode Stepe) mogu trpeti duža čekanja, što može izazvati nove gužve i nezadovoljstvo vozača.
• Potencijalni problemi sa pešacima i biciklistima – Ako je cilj ubrzavanje glavnog toka, može doći do problema sa prelaskom pešaka ili biciklista, naročito ako nisu adekvatno rešeni prelazi.
• Komplikovanija navigacija za vozače – Ako se pravila rada semafora i prednosti vozila promene, može doći do konfuzije i povećanog broja grešaka u vožnji.

Zaključak:

Ako je analiza pokazala da su glavne gužve posledica usporavanja Bulevara oslobođenja i konflikata sa tramvajima, onda ovo rešenje može imati smisla. Međutim, njegova efikasnost zavisi od toga kako su rešeni ostali tokovi saobraćaja i da li su pešaci i sporedni pravci dobili dovoljno pažnje. Idealno bi bilo koristiti pametne semafore koji mogu dinamički prilagođavati tok saobraćaja u zavisnosti od trenutne situacije.

Ipak, pešački putevi sada su takođe semaforizovani i na taj način pešacima je olakšan prevoz. A što se tiče navigacije i snalaženja, nismo primetili da bi novi semafori mogli da nas zbune, budući da se ništa ne menja u samoj raskrsnici. Jednostavno, na crveno svetlo stajemo i čekamo trenutak da nastavimo vožnju, manje razmišljajući o prednosti i onima koji krše pravila kružnog toka.

(Telegraf.rs)