Beogradska priča o "Londonu": Ovde je bio i prvi "drveni advokat"

"Vidimo se kod Londona!" dugo je bio orijentir za zakazivanje susreta u strogom centru Beograda, na uglu dve najprometnije ulice.

"Londona", onog originalnog, odavno više nema, piše portal "Kaldrma".

Preporučujemo

Na mestu zgrade koja je nosila to ime, nikla je ogromna poslovna zgrada tadašnje privredne komore u čijem prizemlju je već dugo supermarket koji, kao svojevrstan omaž beogradskoj istoriji, takođe nosi ime po prestonici Velike Britanije, ali "London" kao pojam i gradska odrednica itekako postoji i danas. Doduše, mlađim generacijama je ponekad potrebno i dodatno objašnjenje o tom neuobičajenom nazivu centralne gradske raskrsnice.

Priča počinje davne 1868. godine na uglu ulica Kralja Milana i Kneza Miloša kada je podignuta višespratnica pored koje je svaki Beograđanin ili gost prestonice morao da prođe barem jednom u životu – hotel "London". Nije to bila ni prva ni poslednja gradska lokacija koja je nazvana po nekom stranom pojmu, ali se ime "London" odmah zapatilo u gradu.

"Krivac" za to bio je prvi korzo u Beogradu koji je formirala kraljica Natalija Obrenović, po uzoru na evropske prestonice Pariz i Beč u kojima je često boravila. Taj korzo, glavno gradsko šetalište, počinjao je baš kod "Londona".

Na jednoj strani korzoa šetali su mladići, sa druge strane ulice devojke i posmatrali se, kako je to bio običaj. I pre Natalije u današnjoj Ulici kneza Miloša postojalo je šetalište, ali je tek sa njom taj potez postao pravi korzo.

Šetala je tu i sama kraljica Natalija, okružena dvorskim damama, dok su ulicom paradirali luksuzni fijakeri koji su vozili gospodu sa cilindirma i dame sa čipkanim suncobranima.

Zdanje "Londona" urađeno je po projektu arhitekte Andrije Vukovića, a njegov vlasnik bio je Kosta Stojanović. Restoran u prizemlju nije u to vreme bio ni na kakvom posebnom glasu među gurmanima ali se izdvajao: zbog lokacije postao je svojevrsna poslovna kafana. Naime, nedaleko od Londona, između ulica Kraljice Natalije i Kneza Miloša bila je tadašnja Narodna skupština, tek pedesetak metara naniže, prema Vaznesenjskom hramu.

Tu je bilo smešteno i nekoliko ministarstava. Ko god je bar malo poznavao administraciju pružao je ovde usluge najčešće nepismenim seljacima. Pisale su se za kafanskim stolovima tužbe i žalbe, a stalni gosti "Londona" bili su pre svega narodni poslanici, pa su se često ovde vodile i prave političke rasprave.

Prema nekim kazivanjima baš na ovom mestu nastao je i često upotrebljavani izraz "drveni advokat". Naime, gospoda koja je pisala tužbe sirotinji, pa ih predavala vlastima, naslanjala se prilikom pisanija na drvenu kafansku ogradu, pa im je narod nadenuo posebno ime.

O čuvenom "Londonu" pisao je i još čuveniji Branislav Nušić, pa tako u njegovim zapisima stoji da je u blizini ove postojala još jedna kafana "Paun", a odatle do Terazija sve do "Moskve" ih više nije bilo. Takođe, nije ih bilo ni od "Londona" naviše Miloševom ulicom ka Batal-džamiji do današnje Narodne skupštine, dok ih je Trg Nikole Pašića bio prepun.

Od čitavog starog "Londona" ostala je samo apoteka preko puta, koja je sedamdesetih godina prošlog veka bila najvažnija u gradu. Svi su znali za ovo mesto, jer je jedino ona imala duže radno vreme od standardnog, a svakoga ko bi nadrljao sa zdravljem u kasne sate, slali su ovde da potraži lek pre svitanja. Za ovu apoteku se vezuje i anegdota koja je navodno potekla iz jedne novinarske radijske šale.

Naime, pošto je 1980-tih godina u Beogradu vladala nestašica banana, neko je sa radija pustio vest da je ovo južno voće stiglo upravo u apoteku kod "Londona". Silan narod krenuo je ovde mnogo ne razmišljajući, a apotekari umorni od razjašnjavanja sa građanima željnih banana su na kraju na vratima obesili natpis: "Nemamo banane!".

Čuveni hotel London postao je ruina pa je zatvoren i srušen davne 1962. godine. U prizemlju moderne poslovne zgrade, podignute na njegovom mestu, otvorena je najpre kafana koja je brzo pretvorena u moderan restoran. Posle toga je otvorena i diskoteka, da bi teskobne 1992. prostor pretvoren u filijalu zloglasne piramidalne "Dafiment banke". Posle propasti te prevarne šeme nikao je kazino, pa vinski klub, da bi se potom uselio poznati trgovinski lanac.

Interesantno je da niko od njih, osim lažne banke, iako se menjala svrha, nikada nije menjao ime "London".

(Telegraf.rs / Kaldrma.rs)