Prepad, "utvara" i slike od kojih se okreće želudac: Jeziva iskustva iz šume na Avali, šta se ovde zbiva noću?

Jedan korisnik poznate društvene mreže Reddit opisao je trenutak "paranorlanlog" iskustva koje mu je uteralo strah u kosti - šetao je noću sa drugarom, nedaleko od Avale, a onda je se pred njima ukazala "utvara". To je bio odgovor inspirisan postom drugog čoveka koji je opisao jezivo iskustvo, takođe na Avali, kada je u šetnji naleteo na obešenu glavu psa.

Komentari su sve objasnili, poruka je jasna - ne idite noću po beogradskim šumama! A i danju budite obazrivi, naročito ako ste sami...

Preporučujemo

"Drugar i ja smo imali zaje*an događaj malo dalje od Avale. Između Ripnja i Ralje ima jedan putić (ovo se dešava oko 23h) ništa nije osvetljeno i vodi nas u željenom pravcu. Nit na mapi postoji taj putić, nit ima oznaka celom dužinom istog. Došli smo skoro do samog kraja i osetili smo blagu nelagodu, šta više ograda koja je delila putić i nečiju zemlju je bila jedini putokaz koji smo imali. Obojica smo fizički sprmeni, treniramo skoro 20 godina razne sportove i borilačke veštine, elem, zastali smo i videli znak 'NAZAD', u tom momentu smo primetili da je nešto bukvalno pored ograde.

Ono ne može da bude ni čovek, ni vuk, jer bi ga čuli, tišina je bila kao na groblju. Šta god to je*eno bilo je frknulo, mi se nismo pomerali da bi utvrdili šta je to, drugar zapita "ko je tamo?" i to čudo se raširilo i propelo još više nego što je bilo pre. Cenim da ograda ima 2 metra, a to čudo je bilo iznad ograde, neviđeno mi je bilo da ni on ni ja nismo primetili da je bukvalno na metar od nas ali se ne vidi.

Istog momenta i on i ja smo krenuli unazad polako dok nam oči igraju u pravcu tog stvora. Udaljili smo se fino ali i dalje ne primećujemo da se išta dešava u mraku. "Pa upali blic je*ote" i kao dva teletabisa zurimo i tražimo to nešto. Nit smo ga videli, nit smo ga čuli, a nelagoda koju smo imali na početku putića je nestala. Nikad u životu se nisam osećao besposobnije i nikad više neću kročiti tuda dok sam živ. Eto toliko...", napisao je jedan korisnik.

Da u šumama noću vreba opasnost, ali ne od utvara, nego od ljudi, svedoče razni komentari koji su usledili.

"Nikad, ali nikad ne šetati noću po Avali, Miljakovačkoj šumi, Zvezdarskoj, Banjičkoj itd. Moramo da razumemo da oko nas žive ljudi raznoraznih ubeđenja, a ovo mi zvuči kao klasičan okultni ritual. Viđala sam svašta po šumama i umobolno i neshvatljivo, takvi degeni to rade po tim skrivenim šumskim mestima i/ili groblju. Viđala sam po Banjičkoj šumi i čula od komšija više puta svakojake gadosti, a takođe sam čula i za Miljakovačku šumu, ćaletov kolega je nailazio na neke zaklane kokoške. Srednja mi je bila kod Zvezdarske šume, šta smo tamo mi viđali, to je neobjašnjivo, kakve ljudske gobline i scene", svedoči druga korisnica.

Prisetila se i scene u kojoj je gledala okultiste koji se okupljaju u Kunodražu u jednoj kući koji su vrištali, skakali i plesali.

(Telegraf.rs)