"Bako, odakle hrabrost da pobegneš?" Zanemeli smo pred ovim porukama potomaka Holokausta, oni se i sad pitaju

"Deda, kako je bilo odrastati u Vitebsku?" ili "Kako si pronašla hrabrosti da pobegneš iz zarobljeništva i ujediniš se sa porodicom?" - samo su neka od pitanja koja su unuci postavili bakama i dekama koji su preživeli Holokaust pre osam decenija ili bar žele da su imali prilike da ih pitaju. Te poruke su stavljene na panoe u holu Jevrejskog kulturnog centra na Dorćolu, u okviru izložbe simboličnog naziva "Zbog tebe pamtim: sećanje treće generacije na Holokaust". Taj događaj je bio jedan od brojnih koji su juče širom Srbije organizovani povodom Međunarodnog dana sećanja na Holokaust i 80. godišnjice oslobođenja Aušvica.

Kao što sam naziv govori, u fokusu su sećanja unuka onih koji su se preživeli ili stradali u toj strahoti pre osam decenija.

Preporučujemo

- Ova izložba je imala cilj da pokaže da postoji i treća generacija potomaka koji su stradali ili preživeli Holokaust. Namera je bila da svi mi na osnovu onoga što znamo porodicama, bilo da smo razgovarali lično sa tim precima koji su preživeli ili da samo dobijali sekundarne priče od naših roditelja, kojima su opet pričali njhovi roditelji, se zajedno prisetimo naših predaka - ukazao je Vladimir Branković, jedan od saradnika u organizaciji, a ispred Jeverejskog omladinskog kluba pri Jevrejskoj opštini Beograd.

Kad je reč o tom poimanju Holokausta i svim njegovim posledicama po same žrtve ili njihove potomke, Branković priznaje da su svi oni prošli kroz jedan period neznanja i zbunjenosti.

- Ali kako odrastamo tako nam postaje sve jasnije, tako sve više počinjemo da se saosećamo sa precima - istakao je naš sagovornik i dodao da je veoma važno reći da Holokaust nije nešto što setiče samo Jevreja, nego svih ljudi nastradalih u Drugom svetskom ratu.

Isidora Jurjević, koordinatorka programa Kluba je ukazala da je ova izložba tek jedna od brojnih aktivnosti koju oni organizuju ili su deo organizacije, a da je njima glavna poenta u povezivanju članova jevrejske zajednice.

- Od kako se desio 7. oktobar malo smo se više zatvorili, a ranije smo imali najrazličitiju saradnju sa organizacijama koje nisu jevrejske. Međutim, postepeno se vraćamo aktivnostima u tom pogledu - kaže Isidora.

Istakla je da oni kao zajednica imaju sekcije u okviru svoje opštine, konkretno kada je u pitanju kultura sećanja postoji imamo memorijalna komisija sa kojom organizuju, izmeđuostalog, i ovakve izložbe.

Na događaju su, kad je reč o organizatorima, govorili, izmeđuostalog, Filip Belevski (ispred Jevrejskog omladinskog kluba) i Ognjen Dijamant, predsednik Jevrejske opštine Beograd.

Takođe, prisutni su bili: ambasadorka izraela Avivit Bar-Ilian, ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre, te ambasadori Češke, Francuske, Nemačke, Švedske i Ujedinjenog Kraljevstva.

Svako od njih je iz svog ugla, neki iz vrlo ličnog, poput ambasadorke Izraela, govorio o ovoj važnoj istorijsko-političkoj temi.

Bilo je posebno dirljivo kada je Bar-Ilian, prisećajući se priča o stradanju svoje porodice u Holokaustu, u jednom trenutku drhtavog glasa gotovo zaplakala.

Nakon ovoga, održana je panel diskusija pod nazivom "80 godina kasnije: Antisemitizam nakon Holokausta" na kojoj su osim Isidore Jurjević (pravnica), govorili i Milan Antonijević, pravnik i stručnjak za ljudska prava (sarađivao kao konsultant sa OEBS-om i Ujedinjenim nacijama), kao i Borka Marinković, istraživač i autorka knjige "Zapis o Holokaustu - Druga generacija".

- Mene su oblikovali pre svega moji roditelji, takođe Jevreji, mkoji su preživeli Holokaust. Oni o svojim traumatičnim iskustvima nisu govorili, ali su kroz ljubav, optimizam i snagu ostavili neizbrisiv pečat na moj život u vrednosti koje nosim - rekla je gospođa Marinković, koja je, za razliku od ostalih učesnika u kreiranju ove izložbe, ćerka a ne unuka onih koji su preživelili strahote od pre osam decenija.

Diskutovalo se na temu svesti o svemu ovome, o poukama koje smo izvukli ili ne, te o tome da li smo možda ponovo u stanju da ućinimo iste ili slične greške.

Najzad, poenta je u tome da svako sa svoje pozicije, pa bilo da je istraživač, pravnik, predstavnik civilnog društva ili jevrejske zajednice - doprinese ne samo očuvanju sećanja već i etabliranju i učvršćivanju najviših međunarodnih standarda na ovom polju, kako zbog poštovanja prema žrtvama, tako i zbog održavanja nekih fundamentalnih demokratskih vrednosti.

(Telegraf.rs)