Od igre do umetnosti: Maja Stojanović Zmaja o kreativnosti koja okuplja ljude
Beogradske ulice u poslednje vreme postale su pravo igralište za talentovane ulične umetnike. Nakon nedavnih intervencija u samom centru Beograda kroz mozaike, oslikane stubiće i miljee prenesene na glinu, u školskom dvorištu OŠ "Josif Pančić" osvanuo je novi mural, svetski poznate muralistkinje Maje Stojanović, poznatije kao Zmaja. Majini radovi plene vrcavom energijom i pričama koje prenose, a ovaj najnoviji bio je povod za naš razgovor sa njom. Mural predstavlja deo priprema za Specijalizovanu izložbu EXPO 2027 Beograd u čijoj centralnoj temi "Igra(j) za čovečanstvo" je muralistkinja pronašla inspiraciju.
- Široj javnosti poznata si najpre zahvaljujući ilustrovanoj knjizi pod nazivom „Kod nas se kaže“ koju si izdala pre nekoliko godina. Šta je bio tvoj motiv za stvaranje ove knjige i koju poruku o Srbiji si želela da preneseš svetu?
Ova knjiga izašla je 2021. godine i predstavlja skup mojih radova iz serije ilustracija posvećenih našim narodnim izrekama. Opredelila sam se za to da knjiga bude dvojezična, kako bih strancima na zanimljiv način približila našu kulturu, ali i ujedno naše ljude podsetila na ono što imamo. Mislim da ponekada zaboravimo koliko su naša tradicija i kultura bogate i razvijene, a to je nešto što je strancima jako zanimljivo. Definitivno imamo mnogo toga da ponudimo, samo možda još uvek nismo iskoristili sve načine kako to da "serviramo". Ova knjiga je, recimo, proputovala ceo svet i ljudi sa oduševljenjem reaguju na nju.
- Ne smemo da zaboravimo na tvoje murale koji krase zidove mnogih gradova, pre svega Čačka i Beograda. Kultura murala u ovim gradovima veoma je razvijena, a ljudi se prema njima odnose sa poštovanjem i ne pokušavaju da ih unište. Šta misliš zašto je to tako?
Ljudi pre svega cene nečiji trud i rad. Možemo se složiti da su murali nešto što je estetski lepo, naročito kada osvane na nekoj fasadi koja inače nije bila u dobrom stanju. Njihova monumentalnost često ljude ostavi bez teksta. To što murala ima toliko mnogo, a nijedan nije ižvrljan, ima neku težinu i dokaz je toga da ljudi cene umetnost u javnom prostoru. Smatram da to poštovanje upravo proizlazi iz toga što su oni dostupni svima, praktično predstavljaju deo pejzaža jednog grada, a niko ne želi da narušava izgled svog grada.
- Tvoja umetnost unosi elemente razigranosti i igre u svakodnevni život i urbane sredine. Kako vidiš ulogu igre u našim životima?
Momenat odrastanja uvek nekako dođe niotkuda i znak je da bi trebalo da prestanemo da se igramo. U mom slučaju to je bio veliki šok i zacrtala sam sebi da moram da smislim način da nastavim da se igram kroz sve životne etape. Rešenje sam pronašla u kreativnosti i stvaranju. To je bio moj način da igra i dalje živi i da gajim dete u sebi. Svoju maštu održavam zahvaljujući interakciji sa ljudima i činjenici da je moj stil naročito interesantan deci. Tako se moja mašta menja, ali se nikada ne gubi. Nadam se da moji murali, koji sadrže u sebi elemente igre, inspirišu druge na sličan način života i kreativniji pogled na njega.
- Ovaj mural oslikala si u okviru priprema za EXPO 2027 Beograd čija je tema "Igra(j) za čovečanstvo". Kako ova tema rezonuje sa tvojim umetničkim stilom?
Ako igru provučemo kroz sve segmente života činimo ga bogatijim. Taj stil života koji sam spomenula i koji želim da živim u potpunosti je igra - kroz stvaranje, boravak u prirodi, fizičku aktivnost i sport, ali i stalnu interakciju sa ljudima.
- EXPO koji će biti održan u Beogradu 2027. je globalna manifestacija koja će okupiti ljude iz celog sveta. Koliko i na koji način umetnost doprinosi stvaranju osećaja jedinstva kod ljudi?
Moje lično iskustvo pokazalo je da kada god se oslikava neki mural, a naročito oni veći poput ovog u OŠ "Josif Pančić", već prvog dana lokalna zajednica se okupi, svi se ponude da donesu kafu ili grickalice, da doprinesu na bilo koji način. Početna znatiželja vrlo brzo se pretvara u radost i uživanje u procesu kod svih onih koji ga posmatraju. Za nas umetnike, to druženje i jedinstvo je mnogo lepo i ohrabrujuće. Sve umetničke intervencije koje su deo priprema za EXPO 2027 koje su već urađene, ali i one koje su u pripremi, već su povezale ljude. Mogli smo da vidimo da se o tome već priča, ljudi ih obilaze, prepričavaju, fotografišu. Samo to prenošenje utisaka među ljudima konstantan je način za povezivanje. Umetnost definitivno spaja ljude.
(Telegraf.rs/PR)