Beogradska bezbednosna konferencija počinje danas u Sava centru
Beogradska bezbednosna konferencija, u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, održava se od sutra do srede, 20. novembra u Sava centru, pod nazivom „U odbrani čovečnosti”.
Treću godinu zaredom, Beogradska bezbednosna konferencija okupiće evropske i balkanske lidere, svetske stručnjake, akademike, aktiviste, diplomate, sadašnje i bivše zvaničnike, a neke od ključnih tema ovogodišnje konferencije biće izbori u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskom parlamentu, rat u Ukrajini, sukobi na Bliskom istoku, sajber bezbednost, strateška autonomija EU, plan rasta za Zapadni Balkan i mnoge druge.
Preporučujemo
Gori stan na Ceraku: Vatrogasci na licu mesta
Voždovac slavi 120 godina imena: Konkurs za najlepšu pesmu otvoren do 5. decembra
Na konferenciji će govoriti bivša visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini, bivši pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Filip Riker, specijalni izaslanik Francuske za Zapadni Balkan Rene Trokaz, predsednica Venecijanske komisije Kler Bazi Maluri, ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre, ministarka za evrointegracije Srbije Tanja Mišćević, bivši premijer Crne Gore Dritan Abazović, pisac, političar i aktivista civilnog društva Veton Suroi i drugi.
Centar za bezbednosnu politiku na svom sajtu konstatuje da je skoro polovina svetske populacije pozvana na birališta za godinu dana, što je, kako smatraju, dovelo do novog globalnog pada demokratije.
Zato će, kako navode, Beogradska bezbednosna konferencija pokušati da da odgovore na pitanja da li bi izbori 2024. mogli da preoblikuju svetski poredak kakav poznajemo, da li će izbori otvoriti put za uspostavljanje novog, manje demokratskog svetskog poretka, obeleženog sukobima i pojačanom polarizacijom, da li će transatlantsko partnerstvo preživeti taj izazov.
Konferencija će se i baviti aktuelnim sukobima u svetu, među kojima ratom u Ukrajini i u Gazi.
Na konferenciji će, kako navode iz Centra za bezbednosnu politiku, biti reči o tome da li je proširenje EU do 2030. realan cilj, šta bi Zapadnom Balkanu donela dalja promena geopolitičkog odnosa snaga, kako bilateralni sporovi utiču na proces pridruživanja Zapadnog Balkana EU.
(Telegraf.rs/Tanjug)