U toku je rušenje jedne od najlepših vila na Vračaru

Vreme čitanja: oko 3 min.
Foto: Mateja Beljan

Ruina prelepe vile u Krunskoj ulici, na uglu sa Smiljanićevom, tavorila je decenijama. Lepotica je postala toliko zapuštena da su ljudi prelazili na drugu stranu ulice u strahu od obrušavanja, ali i sumnjivih ljudi koji su se u njoj katkad okupljali.

A onda - desio se požar u avgustu mesecu. Puna ulica vatrogasnih vozila i drama koja je nastala u ovom šarmantnom delu Beograda ponovo su sve nas podsetili na lepu, staru kuću, kraj koje je gotovo svako od nas bar nekada prošao, zastao i zamahnuo glavom...

Naši reporteri su posle ovog požara zakoračili i unutar njenih zidina i shvatili da ni krova ni sprata odavno nema, a jedino sećanje da je ovo bio nečiji dom čuvale su pločice na kućnom pragu.

Sada je u toku rušenje ove vile. Postavljena je ograda, radnici ručno uklanjaju ciglu po ciglu, a spremna je i mašinerija.

"Radovi na rušenju", jasno je označeno na građevinskoj tabli.

Reč je o biseru arhitekture, zaštićenom zbog svoje arhitektonsko-urbanističke vrednosti i zgrada je kategorisana kao objekat posebnih vrednosti koji formira karakter prostora u okviru celine "Krunska ulica u Beogradu", a koja uživa status prethodne zaštite. U nadležnosti je Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

"Objekat tipa vile na uglu Krunske ulice br. 66 i Smiljanićeve 44, podignut je za beogradskog advokata Dragića Pavlovića 1927. godine, u stilu akademizma. Objekat pripada najvrednijem arhitektonsko-urbanističkom i kulturno-istorijskom sloju Krunske ulice - grupi stambenih vila predratnog i međuratnog perioda, povučenih od ulične regulacije, sa uređenom zelenom površinom prema ulici.

Istovremeno, on se nalazi u onom posebnom segmentu Krunske ulice, kao saobraćajnice sa raskošnim drvoredom na zelenom ostrvu. Ovi objekti ove grupe svojom autentičnom arhitektonsko-stilskom koncepcijom uticali su na formiranje celokupnog prostora. Budući da je većina ovih vila, uglavnom spratnosti od prizemlje plus sprat do prizemlje plus dva sprata, nastala između 1918. i 1941. godine, svojom estetikom one potvrđuju sva stilska previranja u periodu između dva rata", kazali su nam ranije u gradskom Zavodu za zaštitu za spomenike kulture.

Foto: Mateja Beljan

Rušenje s toga nije najbolje rešenje, ali je u ovom trenutku, zbog neodržavanja od strane vlasnika, izgleda jedino moguće.

Ovako je situaciju objasnio nadležni Zavod.

"Kako je objekat već godinama u izuzetno lošem stanju, prema zahtevu investitora iz 2017. godine, Zavod je izdao uslove za preduzimanje mera tehničke zaštite kojim je dozvoljena rekonstrukcija objekta u okviru postojećeg gabarita i volumena, bez mogućnosti rušenja. Dalje propadanje objekta nije izmenilo njegovu ponovnu valorizaciju. U okviru predloga Odluke za proglašenje Krunske ulice za kulturno dobro, on je kategorisan kao objekat posebnih vrednosti koji podleže sledećim merama zaštite: očuvanje postojećeg stanja, horizontalnog i vertikalnog gabarita objekata, oblika krova, karakterističnih detalja, konstruktivnog sklopa i primenjenih materijala.

Foto: Mateja Beljan

Usled sagledavanja stanja objekta na terenu i konstatovanja izrazito lošeg njegovog stanja, posebnom alinejom je naznačeno da ga je u budućnosti potrebno rekonstruisati, sanirati i sačuvati, ukoliko za to postoje svi relevantni podaci. Kao krajnja mera Zavoda navedeno je da je, s obzirom da je objekat pretrpeo izvesne promene u odnosu na arhivski projekat, da je urušen i da je konstruktivno-statički u lošem stanju, moguća izgradnja novog objekta isključivo na povučenoj regulaciji prema Krunskoj ulici, a prema Smiljanićevoj ulici na ivičnoj regulaciji, poštujući niz i formiranu urbanu matricu i tipologiju gradnje. Visinu eventualnog novog objekta potrebno je usaglasiti sa visinama objekata posebnih vrednosti u neposrednom okruženju", kazali su nam u odgovoru iz avgusta meseca.

(Telegraf.rs)