Srce da stane, a on hladan kao led: Pogledajte kako vozač gradskog prevoza mota volan i lomi krivine
Bučni "ikarbusi" sa visokim (često i trulim) podom, robusnim vratima koja se nimalo nežno ne zatvaraju i neprijatnim drvenim sedištima simbol su prevoza devedesetih godina.
Tek kada su posustali i kada je GSP došao do ivice kolapsa "uleteli" su privatnici koji su dovozili polovnjake iz zapadnih zemalja. posebno Nemačke, pa smo tada imali prilike da vidimo i malo drugačiji enterijer kao i - tapacirana sedišta!
Preporučujemo
Teodora Drajzera je i dalje zatvorena: Do Nove godine bez saobraćaja ka Dedinju ovom relacijom
Stari Savski most se ne zatvara sutra, već ovog datuma: Tramvaji 7 i 9 menjaju trase, biće i nova bus linija
Ali, svaki put kada bi stigao novi kontigent, bili smo zadovoljni. Novo je novo. Ikarbus je menjao i unapređivao svoje modele, mada su u suštini uvek putnicima donosili slično iskustvo.
Tako su rađeni i razni testovi, a mi smo pronašli jedan video snimak iz 1993. godine.
Za vreme u kome je napravljen, IK-201L bio je zaista vizuelno izgledao drugačije i najavio neku "novu eru" koja je trajala sve do pojave niskopodnih autobusa. Unutra su i dalje bila drvena sedišta, klasično osvetljenje umesto neonskog svetla, nije bilo mnogo finih i plastičnih detalja, ali je prednji deo i velika "šoferka" izgledao impozantno.
A kako se ovaj bus pokazao na drumu demonstrirao je jedan vešt vozač gradskog prevoza. Pretpostavljamo da je u pitanju radnik GSP-a ili Laste, budući da je glavni gradski prevoznik imao vešte vozače koji su se dobro snalazili s ovim grdosijama bez mnogo elektronike.
On je lagodno okrećući volan neustrašivo uletao u krivine i pokazao šta zna, dok su dva putnika iznutra posmatrala njegovo umeće. Nisu ni trepnuli dok se autobus naginjao levo i desno, gotovo dodirujući asfalt limarijom.
(Telegraf.rs)