Šta bi se desilo kad bi semafor kod Ušća uključivao zeleno svetlo? "To bi bilo opasno" upozorava stručnjak

Semafor kod kružnog toka Ušće od juče je u funkciji, a njegov signalni plan podrazumeva samo dve opcije - crveno i trepćuće žuto svetlo. Na taj način on reguliše protočnost kružnog toka, ali to što zeleno svetlo nije u funkciji zaista deluje neobično.

Međutim, postojanje zelenog svetla na ovakvoj raskrsnici moglo bi da bude veoma opasno, upozorava za "Telegraf" saobraćajni inženjer Milan Božović.

Preporučujemo

Naime, dok crveno svetlo jasno označava "stop", a trepćuće žuto dozvoljava prolaz uz poštovanje svih pravila data signalizacjom, zeleno svetlo značilo bi, takođe, prolaz, ali onda bi se izgubilo važno svojstvo kružnog toka, a to je prvenstvo prolaza za sve vozače koji su unjega već ušli. Jer, zeleno svetlo "anuliralo" bi znak "trougao", odnosno, dalo bi prvenstvo prolaza onima koji prilaze kružnom toku.

"Kada projektujemo svetlosnu signalizaciju, moramo da projektujemo i zaštitno vreme. To znači da zeleno svetlo na jednom pravcu može da se uključi kada postoji sigurnost da su vozila iz drugog pravca napustila raskrsnicu", objašnjava stručnjak.

U ovako velikoj i komplikovanoj raskrsnici neko zaostalo vozilo moglo bi da napravi problem vozilu koje sa zelenim svetlom ulazi u kružni tok i nije dužno da ga propusti.

Inače, ovakav režim rada ne krši pravilnik, ističe Božović.

Podrazumeva se da semafor može da radi i ako se na nekom od uređaja pokvari zeleno svetlo, odnosno, to neće ugroziti saobraćaj. Tek ako se pokvari crveno svetlo, semafor bi morao da se isključi ili da promeni režim rada u "trepćuće žuto".

Beograd nije jedinstveni grad u svetu koji je uveo semafore na kružnom toku. Kako objašnjava Božović, ima gradova u Evropi i Australiji koji su to učinili i pre više decenija. Postoje čak i specijalni semafori koji nemaju uopšte ugrađeno zeleno svetlo.

Ovu meru inženjeri su osmislili zbog problema prezagušenosti kružnog toka, jer u vreme kada su se oni gradili intenzitet saobraćaja nije bio toliko velik.

"Radi se poboljšanje. Mi kao inženjeri u prvom trenutku vidimo da je nešto problem, damo rešenje tog problema, onda pratimo kakaf efekat ima to rešenje i ako nešto može da sepoboljša ili popravi mi ugradimo nove elemente", kazao je Božović i istakao da se takve stvari, kao što je uvođenje nekih dodatnih mera, ipak radi tek pošto se prvobitno rešenje testira pod saobraćajem. Nakon određenog vremena pokaže se da je potrebno uraditi određenu modifikaciju, a u ovom slučaju kod Ušća to je bilo postavljanje semafora.

(Telegraf.rs)