Radomirka se porađala, a hodnikom odjekivali pucnjevi: Slobodanka došla na svet najmračnije noći u logoru

Zatvoreništvo, brutalnost okupatora, i rođenje malene Slobodanke u jesen 1944. godine u Beogradu.

Kada je Radomirka Matić u septembru rodila devojčicu, činilo se da će to biti najsrećniji trenutak u njenom životu. Međutim, nije ga se rado sećala, niti ga je smatrala najsrećnijim. Te večeri, sreću su joj pomutili strah, neizvesnost i borba za život. Umesto u bolnici, malena Slobodanka je rođena u Banjičkom logoru.

Njena majka je bila među stotinama zatvorenika koje su nemački okupatori planirali poslati u smrt. U Banjicu je prebačena iz kruševačkog zatvora, gde je završila nakon optužbe za pomaganje narodnooslobodilačkom pokretu. Razdvojena od supruga Jovana, koji se pridružio Rasinskom partizanskom odredu, Radomirka se suočila sa surovošću okupatora.

Preporučujemo

Nimalo je nisu štedeli, zahtevajući od nje da oda sve što zna o partizanima. U tom procesu su koristili jaku svetlost uperenu u njene oči, dok su je ispitivali prisiljavajući je da neprekidno gleda u nju. Malena Slobodanka je već bila na putu, a agonija se nastavila Radomirkinim dolaskom u Banjicu.

Kada život pobedi smrt

Beograd je u jesen 1944. godine već bio u četvrtoj godini pod nemačkom ofanzivom. Otkako su u Banjicu sredinom 1941. počeli pristizati prvi zatvorenici, pozivi za streljanje su bili svakodnevni. Ponekad su trajali satima, a muškarci i žene, spremajući se na put bez povratka, smenjivali su se kao na traci.

Sve to se dešavalo pod budnim okom upravnika Svetozara Vujkovića, nekadašnjeg šefa IV antikomunističkog odseka beogradske policije. Veče 11. septembra 1944. godine izgledalo je kao jedno od „uobičajenih“. To nije značilo da je bilo manje pozvanih, jer je žrtava bilo mnogo i tokom Radomirkinog zarobljeništva. I na njoj i na ostalim zatvorenicama, zatočeništvo je ostavilo traga. Iznurene i izgladnele, svaki dan su dočekivale s neizvesnošću i strepnjom.

Radomirki je, po dolasku, dodeljena soba 38. Ona je, po sećanju preživelih, bila drugačija od ostalih soba. Neke od najhrabrijih žena provodile su svoje poslednje trenutke u toj sobi, što je razlog zbog kojeg je te večeri dobila tragičan nadimak „soba smrti“.

Ozloglašeni upravnik Vujković i njegovi saradnici ostali su zatečeni kada je, iako iscrpljena, na njih nasrnula grupa zatvorenica. Hodnikom su odjeknuli pucnji, a četiri žene su ostale na mestu mrtve. Vujkovićevi ljudi su bez dvoumljenja potegli puške i pištolje, ostavljajući krvave tragove na zidovima i podu.

Zatvorenice su pamtile da su se krvave mrlje videle još danima nakon te strašne noći. Za Radomirku Matić, ova noć je donela i (umalo) najsrećniji trenutak u njenom životu, jer je upravo u toj noći na svet stigla i njena ćerka, simboličnog imena - Slobodanka.

(Telegraf.rs)