Zašto je važno da negujemo istoriju sećanja na Holokaust

Šapić je istakao da su srpski narod, Beograd i Beograđani kroz istoriju bili ti koji su patili i stradali, a paralelno sa tim su, kako je rekao, uvek bili širokogudi i trudili se da pomognu kome god su mogli i koliko su mogli

Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić istakao je da treba negovati istoriju sećanja i dobre odnose srpskog sa jevrejskim kao i svim drugim narodima.

Govoreći na Svečanoj akademiji povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu, u "Centralnoj kuli" Memorijalnog centra "Staro sajmište", Šapić je rekao da mu je čast što prisustvuje ovom događaju i naglasio da se takvo stradanje više nikada ne sme dogoditi.

On je istakao da su srpski narod, Beograd i Beograđani kroz istoriju bili ti koji su patili i stradali, a paralelno sa tim su, kako je rekao, uvek bili širokogudi i trudili se da pomognu kome god su mogli i koliko su mogli.

"Taj jedan deo pripadnika jevrejskog naroda koji je uspeo da preživi strašne zločine u Drugom svetskom ratu na ovim prostorima bili su oni koje je naš narod uspeo da sakrije, sačuva po svojim kućama, imanjima, podrumima. U ovim teškim vremenima danas, u kojima se nalazi čitav svet, ne smemo da zaboravimo zločine kao što su ovi. Ne smemo da dozvolimo da se oni ponove ni nad jednim narodom i moramo da nastavimo da negujemo istoriju sećanja", poručio je Šapić.

On je naglasio da "moramo da negujemo dobre odnose koji srpski narod ima sa jevrejskim".

"Beograd, a to ga je krasilo kroz čitavu svoju istoriju, iako je prolazio mnoge teške trenutke, ne znam da li ima grada u širom okruženju koji je više puta uništavan u svakom pogledu, je uvek bio otvorenih ruku za sve, bez obzira na naciju i na veru", istakao je Šapić.

Naglasio da on veruje da je Beobrad i danas takav.

"I dokle budem imao priliku da budem prvi među jednakima, nastaviću se i potrudiću se da i dalje negujem tu vrstu i raspoloženja i atmosfere koja, mislim, da je krasila Beograd od davnih dana, od kada je nastao ovaj prostor. I još jednom želim da se takvi zločini više nikada ne ponove i da uvek zajedno obeležimo veliko stradanje i da, kao što sam rekao, nastavimo da imamo dobre odnose kako smo ih do sada imali", zaključio je Šapić.

Predsednik Jevrejske opštine Beograd Aron Fuks rekao je na Svečanoj akademiji da je pre 82 godine poslednji kamion odvezao u smrt Jevreje sa teritorije Beograda i Banata od Sajmišta ka Jajincima, gde su ih zločinci ugušene bacili u jamu.

"Tog dana je u Berlin stigao telegram da je Beograd ’oslobođen’ od Jevreja", napomenuo je on.

Naglasio je da je odlukom Skupštine Grada Beograda iz 2014. godine 10. maj proglašen Danom sećanja na žrtve Holokausta.

Prema njegovim rečima, u Beogradu su tokom Drugog svetskog rata Jevreji stradali, pored Sajmišta, i u Topolskim šupama na Autokomandi, logoru Banjica, u Trostrukom Surduku na Ledinama, u Rakovici, pored manastira u Bubanj potoku, kao i u Jabuci kod Pančeva.

On je istakao da obeležavanje Holokausta ima višestruki značaj.

"Prvi i osnovni je da žrtve Holokausta ostaju upamćene, ne samo kao broj, već kao ljudska bića je koje jedna grupa ljudi oglasila nepoželjnim", naveo je Fuks.

Napomenuo je da je Holokaustom u Evropi, kao i Srbiji, skoro iščezla grupa ljudi koja je doprinosila društvima u celini.

"Predratni Beograd je poznavao Jevreje u svim segmentima života - od zanatlija, preko umetnosti, medicine, politike, sporta, preduzetništva i oni su bili sastavni deo svih društvenih zbivanja tog vremena", kaže on.

Predsednik Jevrejske opštine Beograd ističe da je specifično za Beograd bilo to da je imao i Sefardsku i Aškenasku zajednicu, što je tada bila retkost u Evropi.

Naveo je da je Jevreja u predratnom Beogradu živelo oko 11.000 članova i samo mali broj ih je preživeo.

"Preživeli su oni koji su emigrirali od rata ili su imali lažna dokumenta, kao i mali broj u pokretima otpora i oni koje su hrabri pojedinci krili tokom celog rata", naglasio je Fuks.

(Telegraf.rs/Tanjug)