Mama pacov okoti i do 12 mladih, posle 2 dana ponovo začne: Toplo vreme pogoduje pravom "bejbi bumu" glodara

V. B.
Vreme čitanja: oko 4 min.

Najvažniji savet: Ne ostavljajte im hranu

Foto: Shutterstock

Blaga zima, odnosno, nejasna razlika između godišnjih doba nešto je što pogoduje masovnom razmnožavanju mnogih životinja, a među njima i glodara – miševa i pacova.

Zbog toga ne čudi što ih ove godine ima više u prestonici, što ih i zatičemo i u izlozima pekara, ali u podrumima zgrada, gde su kanalizacione i toplovodne cevi. U tako dobrim vremenskim uslovima jedan par glodara godišnje može dati potomstvo od oko 1.000 novih jedinki.

– Ne bi me čudilo da je broj glodara povećan i da je njihov broj veći u svim obodnim opštinama jer im ovakva zima zaista „ide naruku”. U njihovo suzbijanje uključeno je više firmi, od onih koje su u nadležnosti grada pa do privatnika. Pitanje je samo da li je dovoljan broj onih koje rade na poslovima dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije (DDD). Pre desetak i više godina Sekretarijat za zaštitu životne sredine oformio je tim u kome je bilo desetak stručnjaka iz različitih oblasti i naučnih institucija. Oni su bili uvezani sa sekretarijatom, ali i službama za DDD i pravili obuhvatan plan dezinsekcije. Takav tim, kako znam, sada ne postoji. U međuvremenu je na desetak gradskih opština nadležnost nad tim poslom preuzela „Gradska čistoća”. Nisam siguran da oni po broju zaposlenih mogu da odgovore obimu posla jer moraju da suzbijaju i glodare i krpelje i komarce – kaže prof. dr Dragan Kataranovski za Politiku, sa Biološkog fakulteta i naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”.

Ali, nije grad jedini koji bi trebalo da se brine o brojnosti ovih životinja na našim ulicama i u podrumima. Moramo i mi to sami. Deo odgovornosti leži i u pojedinim investitorima, ali i vlasnicima lokala. Investitori bi trebalo da urade deratizaciju pre bilo kog posla kada je reč o uklanjanju starih objekata i početka gradnje novih. To isto važi i za vlasnike pekara i prodavnica. Oni bi trebalo da angažuju stručne službe za to i da to plate. A ne da rade ono što se često može čuti – da dobiju papir da je deratizacija urađena, a da se na tom polju ne uradi ništa.

– Vrlo je važno i ne rasipati hranu na sve strane, ne bacati je pored kontejnera, po parkovima, javnim površinama... jer je tu glodari lako nalaze. Čini mi se da nedostaje i edukacija i da mladi ljudi o tome ne znaju puno. Nisam baš siguran da učenici u osnovnim školama uopšte i znaju šta su dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija, a kamoli kako se ona sprovodi na ličnom nivou – ističe Kataranovski.

Upravo su to neki od preduslova zdravog okruženja i smanjenog broja i glodara, ali i krpelja, buva i komaraca – životinja koje su prenosioci mnogih zaraznih bolesti.

Glodari prenose gljivice koje izazivaju različite dermatološke probleme, različite vrste bakterija, salmonelozu, brucelozu, trihinelozu, različite oblike kuge, lajšmaniozu... odnosno prenosioci su oko 45 bolesti. A zarazu mogu da prenesu i pacovske buve i krpelji koji se nakače na pacova – objašnjava profesor.

Brojnosti glodara doprinosi i njihova biologija jer se brzo razmnožavaju. Mišica nosi mlade od 22 do 24 dana i ona je dva dana posle koćenja opet u mogućnosti da ostane gravidna. U godinama kada postoji jasna razlika između godišnjih doba pik razmnožavanja glodara su proleće i jesen, ali u godinama poput ove to može biti neprekidno.

– Ako se, primera radi, mišica okoti, njen okot nakon dva i po meseca postaje polno zreo i može da se razmnožava. To znači da ona nastavlja razmnožavanje, kao i njena mladunčad. U jednom okotu može biti od deset do 12 mladih. Ako se sve to uzme u obzir, onda jedan par glodara na godišnjem nivou može da „proizvede” 1.000 novih miševa ili pacova – ističe Kataranovski.

Život u „mišjoj porodici” organizovan je oko alfa mužjaka. On u svom „haremu” ima oko petnaestak mišica i glavni je kada je reč o razmnožavanju. Beta i omega mužjaci retko dobijaju tu priliku da nastave svoju lozu.

Glodari imaju svoje prirodne neprijatelje. To su prvenstveno mačke, psi poput terijera i jazavičara, neke vrste ptica... ali ne nađu se svi glodari na meniju ovih životinja.

– Mačka će udaviti miša ili mlade pacova, ali se neće baš usuditi da krene na pacova čija je težina oko pola kilograma – ističe Kataranovski.

U borbi protiv glodara, kada je reč o manjem broju, koriste se klopke. Postoje takozvani kavezi dužine oko tridesetak centimetara i visine oko dvadesetak u koje se stavlja mamac, a koji se automatski zatvaraju posle ulaska glodara, zatim preklapače mrtvolovke, a na tržištu se može naći i lepak koji se nanosi na deblji karton ili papirnu tacnu i u čiju se sredinu stavlja mamac. Mamac bi najčešće trebalo da bude kakav komad slanine, kobasice, sira... jer je to hrana koju glodari vole. Suv hleb i kifle se ne preporučuju jer to miševi i pacovi kada mogu izbegavaju, osim ako nisu namazani nečim masnim i mesnatim.

– Postoji i namirnica koju crni pacov voli da jede, a to je turšija. Pre nekoliko godina kada smo bili u selu pored Bora žalila nam se jedna žiteljka kako joj neke „sile” dolaze noću i jedu turšiju. Mi smo se malo dali u istraživanje i uhvatili crnog pacova kako grize najlon na tegli sa turšijom i time se sladi – priča Kataranovski.

Najvažniji savet: Ne ostavljajte im hranu

Znači, jedan od važnih saveta u borbi protiv pacova jeste i ne ostaviti im mogućnost da se dočepaju hrane.

(Telegraf.rs)