U Beogradu se obeležava godišnjica smrti Mišića, Bojovića i Šturma

Brojne državne delegacije položiće vence

Državna ceremonija obeležavanja godišnjica smrti vojvode Živojina Mišića, vojvode Petra Bojovića i generala Pavla Jurišića Šturma biće održana u subotu na Novom groblju u Beogradu.

Vence će položiti i odati počast u ime Vlade Srbije i Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, državni sekretari Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić i Dejan Antić i vršilac dužnosti pomoćnika ministra za boračko invalidsku zaštitu Sanja Lakić.

Preporučujemo

Vence će položiti i delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, predstavnici grada Beograda, potomci istaknutih vojskovođa kao i predstavnici udruženja opredeljenih za negovanje tradicija i građani.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, venci će se polagati u 11 sati na grob vojvode Živojina Mišića, a venac će položiti i odati počast državni sekretar Dejan Antić.

Državni sekretar Zoran Antić položiće venac i odati počast u 11.40 sati na grob vojvode Petra Bojovića, a na na grob armijskog generala Pavla Jurišića Šturma venac će položiti i odati počast v.d. pomoćnika ministra za boračko invalidsku zaštitu Sanja Lakić u 12 sati.

Šturm komandant Treće armije

Pavle Jurišić Šturm bio je bio je srpski i jugoslovenski general, a po izbijanju neprijateljstava između kneževine Srbije i Otomanske imperije 1876. godine, dolazi u Srbiju i učestvuje u srpsko-turskim ratovima (1876—1878).

Početkom Drugog srpsko-turskog rata, decembra 1877. godine postavljen za komandanta 1. dobrovoljačkog puka, a zatim i za komandanta Krajinskog puka Timočke kombinovane brigade Knjaževačke vojske.

U Srpsko-bugarskom ratu, novembra 1885. bio je komandant 6. aktivnog puka Drinske divizije, sa kojom je učestvovao u borbama kod Slivnice, u Bugarskoj, a po povlačenju srpske vojske iz Bugarske, učestvovao je i u borbama na Crnom vrhu, kod Pirota.

Po objavi rata Austro-ugarske Srbiji, Vrhovna komanda mu ukazuje veliko poverenje, odredivši ga za komandanta Treće armije. Zadatak ove armije bio je da na zapadu Srbije, na prostoru od Obrenovca, preko Šapca, Mačvanske Mitrovice, Loznice do Ljubovije, zatvara i brani granicu.

Umro je 14. januara 1922. godine u Beogradu.

Vojvodi Petru Bojoviću zlatna medalja za hrabrost

Vojvoda Petar Bojović bio je srpski i jugoslovenski vojvoda i učesnik srpsko-turskih ratova tokom kojih je bio u štabu Vrhovne komande, a po završetku ratova postao je vodnik baterije u Beogradu. Posle Srpsko-bugarskog rata postao je vodnik konjice, a zatim je 1891. položio ispit i dobio čin kapetana.

U Prvom balkanskom ratu za načelnika Štaba Prve armije postavljen je 17. oktobra 1912. godine pukovnik Bojović. Iako je formacijski bio načelnik Štaba armije čiji je komandant bio prestolonaslednik Aleksandar, na Bojoviću je bila najveća odgovornost jer je po ukazu on u stvari komandovao armijom.

Prestolonaslednik kao formalni komandant je prisustvovao donošenju svih najznačajnijih odluka i bio uz Bojovića na mnogim osmatračnicama tokom operacija, obilazio je prve borbene redove i imao određene zasluge za rezultat operacija Prve armije, ali glavni kreator srpskih pobeda na pravcu dejstva vojske pripadaju Bojoviću.

U Drugom balkanskom ratu Bojović je ponovo bio načelnik Štaba Prve armije i u tom periodu je zastupao komandanta prestolonaslednika Aleksandra, koji se nalazio u Beogradu i već sledećeg dana je stigao na front.

Ratna opasnost 1914. godine dovela ga je na komandno mesto Prve armije i u prvim operacijama po izbijanju Prvog svetskog rata angažovan je u borbama na zapadnoj granici Srbije.

Učestvovao je u završnim operacijama Cerske bitke. 21. avgusta, tokom teških borbi za oslobođenje Šapca, na jednoj livadi u blizini grada, teško je ranjen u cevanicu desne noge, a konj pod njim je ubijen.

Zbog ranjene noge je bio onemogućen da iz neposredne blizine rukovodi daljim dejstvima Prve armije i za osvedočenu hrabrost pri napadu na Šabac odlikovan je Zlatnom medaljom za hrabrost.

Umro je 19. januara 1945. godine u Beogradu.

Feldmaršal Mišić služio državi 40 godina

Vojvoda Živojin Mišić bio je srpski i jugoslovenski vojvoda (feldmaršal), a na samom početku svoje četrdesetogodišnje službe, bio je učesnik srpsko-turskih ratova (1876—1878), kao pitomac-narednik, kasnije potporučnik.

Pored četvorogodišnje Artiljerijske škole završio je Austro-Ugarsku školu gađanja u Bruku na Lajti i dvogodišnju pripremu za generalštabnu struku. Takođe je učestvovao i u kratkotrajnom Srpsko-bugarskom ratu 1885. godine.

Punih šest godina pored redovnih dužnosti predavao je strategiju na Vojnoj akademiji.

Nakon Majskog prevrata bio je primoran da se penzioniše u činu generalštabnog pukovnika, pošto je smatran previše bliskim svrgnutoj dinastiji Obrenovića, ali je reaktiviran 1909. godine, tokom aneksione krize na lični zahtev načelnika Vrhovne komande generala Radomira Putnika, koji ga je učinio svojim pomoćnikom.

Mišić je pomogao generalu Putniku da sastavi srpski ratni plan u eventualnom ratu sa Austrougarskom.

I u Balkanskim ratovima Mišić je takođe bio pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande, generala Putnika, i bio je njegova desna ruka. Neposredno je sarađivao na planiranju i rukovođenju operacijama protiv turske Vardarske armije, zbog čega je posle Kumanovske bitke unapređen u čin generala.

Umro je 20. januara 1921. godine u Beogradu.

(Telegraf.rs)