Posetili smo Beo zoo-vrt i ugledali tužnu sliku: Slonara je prazna, nema više legendarne Tvigi
Biolog je istakao da je Tvigi bila jedna od najvećih zvezda zoo-vrta
Gotovo da ne postoji osoba koja je posetila Beo zoo-vrt, a koja nema fotografiju sa slonicom Tvigi, koja je jutros uginula u 58. godini u ovoj instituciji.
Bila je već bolesna, a Beo zoo-vrt bio je njena kuća poslednje 33 godine - tu je stigla 1990. I ubrzo je osvojila srca svih posetilaca.
Sada je slonara otvorena. I prazna.
"Pripala mi je izuzetno neprijatna situacija da potvrdim da nas je jutros napustila naša slonica Tvigi", tako je s reporterom "Telegrafa" započeo razgovor biolog Beo zoo vrta Kristijan Ovari.
Ono čemu smo i sami bili svedoci je atmosfera koja vlada u zoološkom vrtu. Radnici i posetioci nemi stoje ispred praznog prostora gde je Tvigi boravila, kao da čekaju da se šarmantna slonica pojavi.
Tišina jede prostor, a jedan radnik je, po navici, krenuo da joj nosi hranu. Nesumnjivo je da će svima biti potreban izvestan period da shvate da Tvigi nikada više neće pustiti svoju surlu i pojesti dvopek koji je obožavala.
"Ona je definitvno bila jedna od najvećih zvezda, ali i posle aligatora Muje najstariji stanovnik našeg vrta. Tvigi je bila heroj mnogih detinjstava, odrastanja i lepih uspomena. Slon je životinja koja uvek zauzima posebno mesto, ne samo u zoo vrtu, nego i srcima svih nas", naglašava Ovari.
Od cirkusa do stalnog doma
Naš sagovornik otkriva da Tvigi nije imala lak život. Menjala je mnogo zoo vrtova, bila je čak i u cirkusu, a onda je pre 33 godine našla dom u Beogradu i postala deo svih nas.
"Bila je veoma mala kada je ostala siroče, bila je u raznim zoo vrtovima, pa čak i u cirkusu. Kada je došla kod nas, u ta nesretna vremena, svi smo bili srećni, jer je dobila svoj stalni dom. Kada je reč o ovoj situaciji, jasno je da sve što se rodi mora i da umre. Ona je već ušla u neke godine gde nema nazad. Nama ostaje praznina koju pokušavamo da popunimo, kao i lepa sećanja", priča nam Kristijan.
Na pitanje po čemu će je on lično pamtiti, naš sagovornik je odgovorio:
"Ja ću je pamtiti po onom šarmantnom licu koje posetioci nisu imali priliku da vide često. Trening slona je uvek posebna stvar. Ne možete vi slonu od tri i po tone da kažete šta da radi, jer ona prosto hoće da vas posluša ili neće. Naše druženje je krenulo uz dvopek i druge đakonije koje je obožavala i ne možete da zamislite da onoliku grdosiju koja stoji pred vama i gleda vas, blago rečeno, namrgođeno, jedan dvopek toliko promeni stvari u njenom raspoloženju i onda hoće da sarađuje i radi stvari koje niste ni tražili, jer ljubav kod slonova dolazi iz stomaka. Bila je stvarno jedna neverovatna životinja".
S obzirom na to da je slon životinja bez koje zoo-vrt deluje veoma pusto, Kristijan je za Telegraf odgovorio da li ćemo uskoro imati priliku da vidimo novog slona.
"Kada vam neko umre u kući, prvi vremenski period pokušavamo svi da se nosimo sa emocijama. Nikom nije svejedno. Slon je kapitalni deo zbirke zoo vrta, i svakako da se razmišlja u tom pravcu i postoje planovi. Slonovi su ugrožena vrta i postoje programi u Evropi za uzgoj i očuvanje tih neverovatnih životinja, ali s druge strane, ni u jednom zološkom vrtu to nije samo slon. Oni svi imaju svoje ime i ličnost", zaključio je biolog Kristijan Ovari.
(Telegraf.rs)