"Molim te, imaš li da mi daš neki dinar?" Sve više dece prosjaka na ulicama Beograda

A o tome ko ih tera da se zarad prosjačenja odreknu igre, u javnosti gotovo da i nema reči

Broj osoba koje su procesuirane zbog organizovanja prosjačenja je zanemarljiv, ukazao je zaštitnik građana Zoran Pašalić, piše Politika. 

Gotovo je nemoguće prošetati užim jezgrom Beograda a ne čuti piskavi dečji vapaj: „Molim te, imaš li da mi daš neki dinar?” Bilo da uz molećivi pogled pružaju praznu ručicu, u Skadarliji prodaju ruže, na raskrsnicama peru šoferšajbne ili u autobusu pevaju narodnjake, mališane koji prose teško je zaobići ne samo u glavnom gradu već i po banjama, planinama, jezerima, svim iole prometnim lokacijama u Srbiji. Što je kriza veća i njih je sve više. A o tome ko ih tera da se zarad prosjačenja odreknu igre, u javnosti gotovo da i nema reči.

Preporučujemo

Sve do nedavnih medijskih izveštaja o dvanaestogodišnjaku sa Bežanijske kose koji je, nakon majčine prijave da je nestao, tek posle deset dana pronađen čak 240 kilometara daleko od kuće kako prosi u Nišu. Mediji su navodili i da je otac deteta grubo zanemario svoje roditeljske dužnosti i brigu o maloletniku.

Tim povodom Zoran Pašalić, zaštitnik građana, pokrenuo je postupak ispitivanja i ocene zakonitosti i pravilnosti rada nadležnih organa u ovom slučaju. Od Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima zatražio je informacije o eventualnom postupanju i da li u slučaju postoji sumnja na trgovinu ljudima. Zahtevao je i od Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, kao i MUP-a da mu za 15 dana dostave detaljan izveštaj o postupanju u pomenutoj situaciji. Predstavnike MUP-a je upitao da li je i ranije bilo prijava nasilja u porodici pomenutog dečaka.

– Radeći na ovom slučaju više puta se postavilo pitanje koliko je lica koja organizuju prosjačenje, bez obzira na to da li su oni žrtvama roditelji, rođaci ili treće osobe, bilo procesuirano u poslednje dve godine. Prema saznanjima ombudsmana, taj broj je zanemarljiv – istaknuto je na sajtu zaštitnika.

U Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima kažu da su po dobijanju informacija od zaštitnika građana, hitno pokrenuli postupak identifikacije u kome će se utvrditi da li je dete žrtva trgovine ljudima. Zatim će detaljan izveštaj o tome poslati policiji, tužilaštvu i organu starateljstva. U toj republičkoj ustanovi zaduženoj za identifikaciju žrtava i koordinaciju pružanja podrške za „Politiku” otkrivaju da su od početka godine, identifikovali 16 dece žrtava trgovine ljudima, od kojih je pet bilo eksploatisano kroz prinudu na prosjačenje. U 2021. identifikovali su dvoje, a u 2022. četvoro mališana iskorišćavanih na ovaj način.

– Nije svako prosjačenje trgovina ljudima. Kada procenjujemo, posmatramo da li je osoba koja prosi pod nečijim uticajem, da li je neko zastrašio ili prinudio da to čini. Da li ima mogućnost izbora i kome ide novac koji se isprosi. Važno je i to ko određuje uslove prosjačenja, da li će ta osoba prositi na hladnoći, na posebno nebezbednom mestu i da li može da prekine da to radi kada ona želi. Kada je reč o deci, ona su posebno ranjiva i u njihovom slučaju ne mora da ima primene sile, pretnje ili obmane da bi postojalo delo trgovine ljudima. Ovde je najvažnije utvrditi da li postoji eksploatacija, odnosno ko i za koje svrhe koristi novac. Često su upravo roditelji ti koji šalju decu da prose, kontrolišu ih, određuju im koliko novca moraju da sakupe i kažnjavaju ih kada ne ostvare taj cilj. Novac uglavnom troše na svoje potrebe, a mnogi od njih na narkotike i alkohol. To su klasični primeri trgovine ljudima – ističu u centru.

Dodaju da ima slučajeva kada deca prose samoinicijativno i novac troše da kupe sebi hranu. Naglašavaju da čak i kada nije reč o trgovini ljudima, prosjačenje je „definitivno nespojivo sa najboljim interesom deteta i da tada sistem mora da reaguje i ispita da li je reč o drugim oblicima zapuštanja deteta, imaju li roditelji kapaciteta i motiva da se staraju o njemu i da li je porodici potrebna dodatna podrška”.

Na evidenciji Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu (GCSR) u 2022. godini bilo je 20 „dece ulice”, kojima je cesta postala dom i/ili izvor prihoda. To su, kažu u ovoj instituciji, deca koju nisu zaštitili roditelji ili bliske osobe i vrlo često su prinuđena da prose ili žive na ulici, peru vetrobrane, skupljaju sekundarne sirovine. Kada je pitanju ovakva zloupotreba dece, centar za socijalni rad, čak i po anonimnoj prijavi, sa drugim institucijama pokreće neodložnu, hitnu intervenciju radi uspostavljanja bezbednosti za dete.

– Nakon što sklone dete sa ulice, stručni radnici najpre pokušavaju da pronađu roditelje ili najbliže srodnike. Ukoliko pronađemo roditelje, proveravamo i procenjujemo uslove u kojima dete živi, razloge zbog kojih se našlo na ulici. Ukoliko su se deca našla na ulici zbog zanemarivanja i nebrige roditelja GCSR preduzima mere iz svoje nadležnosti: može da ga izdvoji iz primarne porodice ako se proceni da je životno ugroženo, ili kada postoji razuman povod da se veruje da bi nepreduzimanjem ove mere dete bilo izloženo daljem ozbiljnom ugrožavanju – naglašavaju u GCSR.

Kako napominju, zaštita dece je na prvom mestu i uvek procenjuju šta je najbolje za njih. Ukoliko postoji saznanje da je dete žrtva prinudnog prosjačenja iza kog stoji odrasla osoba ili organizovana grupa, organ starateljstva, u saradnji sa policijom i tužilaštvom podnose krivične prijave protiv njih i preduzimaju dalje mere zaštite mališana, kažu u centru i dodaju da u svih njihovih 17 odeljenja postoje posebni timovi zaduženi za to.

– Ukoliko građani primete ili zateknu dete koje prosi, ili radi druge poslove koji nisu u skladu sa njegovim uzrastom, najjednostavnije i najefikasnije je da o tome obaveste policiju ili komunalnu miliciju koja će, ako ima potrebe, dalje obavestiti nadležni centar za socijalni rad. Što se tiče konkretnog slučaja koji ste naveli, GCSR je upoznat sa njim, i u saradnji sa drugim institucijama, u skladu sa zakonom i procenom preduzima mere iz svoje nadležnosti – pojašnjavaju u GCSR.

(Telegraf.rs)