Posetili smo azil za pse u Rakovici: Odmah su nam skočili u naručje, direktor Veterine otkriva njihovu sudbinu

Briga o životinjama je očigledno nešto o čemu se mi kao društvo moramo ozbiljno pobrinuti

Pas je oduvek važio za čovekovog najboljeg prijatelja. Po kiši ili ledu, u slučaju opasnosti, pa čak i borbe za život, oni su tu da uskoče i priteknu nam u pomoć. Međutim, kako pomoći onim štencima i psima koje vlasnička ruka više ne mazi ili su rođeni na ulici? Ekipa "Telegrafa" posetila je Centar za sterilizaciju sa prihvatilištem u Rakovici i razgovarala sa Budimirom Grubićem, direktorom JKP "Veterina Beograd", koji nam je objasnio kako psi ovde borave, kako se hrane, koliko ih trenutno ima i kako teče jedan radni dan zaposlenih.

Kako smo se približavali automobilom, iz ograđenog dela ovog centra, začuli smo lavež pasa. Uplašeni i radoznali, zalajali su, možda u nadi da im dolazi pomoć, da neko želi da ih udomi.

Preporučujemo

Izašli smo, a radnici ovog centra su pustili pse iz kaveza, a oni su kao u nekom vihoru radosti počeli su da nam trče u naručje, očekujući da ih pomazimo. Briga o životinjama je očigledno nešto o čemu se mi kao društvo moramo ozbiljno pobrinuti.

Grubić, koji se inače ovim poslom bavi već četrdeset godina i koji je svoju humanost pretvorio u posao, već nam na početku razgovora napominje da psi, kao i ljudi imaju emocije i da treba biti obazriv sa njima.

Kako kaže, mnogi vlasnici, sadašnji ili budući, oni koji žele da ih udome, vrlo često greše u tome i zanemaruju ih. Tako oni u svom prihvatilištu imaju zaposlene i obučene ljude, koji pre udomljavanja komuniciraju sa potencijalnim vlasnicima.

"Napominjem da ne može svako da udomi psa, imamo ljude koji komuniciraju sa zainteresovanima koji žele da udome psa i proceni se da li je neko pouzdan za to. Ljudi stalno dolaze i traže različite vrste pasa. Jednostavno nema loših pasa, i oni, kao i ljudi imaju ogromnu količinu emocija, tako da postoje loši vlasnici koji nisu u stanju da čuvaju pse na adekvatan način. Držaoci često znaju da naprave veliki problem. Proces udomljavanja psa je jednostavan. Morate da budete punoletna osoba, morate da znate šta želite i da pokažete izuzetnu ljubav da udomite, čuvate i negujete psa. Mi sa tom osobom potpisujemo  ugovor o udomljenju i ukoliko se ustanovi da ta osoba nije pouzdana za čuvanje psa, odmah raskidamo ugovor i vraćamo psa nazad u prihvatilište. Nakon potpisivanja ugovora sa udomiocem, mi prebacujemo čip i on postaje vlasnik. Nakon toga imamo i povremene kontrole psa ne bismo li proverili u kakvim uslovima se on čuva" objašnjava Budimir Grubić.

Grubić tvrdi da svake godine u proseku udome oko osam stotina pasa, a da su za deset godina uspeli da udome 8.000 ovih životinja. Takođe, na prostoru Beograda se nalazi šest prihvatilišta.

"Svi psi koji se pojave na ulici i za koje postoji sumnja da su psi lutalice, zapravo su u velikom broju slučajeva vlasnički psi. Mi ih, naravno, uhvatimo i pošto su oni čipovani, mi kasnije obavestimo vlasnika da smo mu pronašli psa. Svake godine udomimo u proseku osam stotina pasa, najveći broj udomljavanja smo imali pre tri godine. U periodu pre korona virusa, imali smo preko 1.200 udomljenih pasa. Tako da kada uzmemo prosek, za deset godina udomljeno je oko 8.000 pasa. Za taj vremenski period samo je dva do tri pasa vraćeno, ako se proceni da ta osoba koja ga je udomila ne može adekvatno da ga čuva i neguje" kaže Budimir Grubić i dodaje:

"Mi imao šest prihvatilišta u Beogradu. Posetili ste nas u Rakovici, ali ih imamo i u Zemunu i u Borči, Padinskoj skeli, Obrenovcu i Kovilovu. Nadam se da će da se renovira i Maldenovac. I on je jako bitan, jer je veliki broj organizovanog puštanja pasa iz kombija je upravo na relaciji Mladenovac - Lazarevac. Mnogo nam znači kao punkt u svakom slučaju. I u svim tim prihvatilištima imamo oko 3.500 udomljenih pasa. Mi nemamo stacionarno držane pse, već čuvamo samo one koji ne mogu da se vrate na ulicu i koji čekaju udomljavanje. Psi koje smo mi sterilisali ne mogu dalje da se udomljavaju i oni predstavljaju prirodnu barijeru da ovi koji nisu sterilisani mogu da priđu delovima grada".

Ipak, naš sagovornik smatra da se nivo svesti ljudi popeo na visok nivo. Uprkos tome, neophodna je dalja edukacija ljudi o čuvanju životinja i zbog toga oni obilaze vrtiće i žele da usade u svesti deci od najranijeg uzrasta kako se treba ophoditi prema psima.

"Svest ljudi se zaista podigla na visok nivo. Mi radimo edukaciju sa najmlađim kategorijama dece, a to su ona u obdaništima. Jedanput mesečno obilazimo obdaništa, dovodimo štence da se poigraju sa njima i na taj način edukujemo decu. Tako da želimo da decu od najranijih dana oslobodimo straha, jer upravo u osamdeset posto slučajeva se iz tog straha dogodi neki incident između psa i čoveka", kaže Budimir.

Što se tiče same ishrane pasa u azilu, on kaže da se za prehranu koriste posebne salame specijalnog kvaliteta, ali da količina hrane varira od psa do psa.

"Mi imamo specijalni jelovnik za naše pse. Prave se posebne salame koje su izuzetno kvalitetne. Takođe, tu je i suvi hleb koji najbolje utiče na metabolizam pasa. Oni se hrane jedanput dnevno, a količina hrane zavisi od psa do psa. Uglavnom se hrane oko jedan sat popodne i oni su jako pametne životinje i u minut znaju kada ih čeka hrana. Što se tiče računa o zdravstvenom stanju pasa, to je ovde na najvišem nivou, čak smo dobili priznanje i od Svetske zdravstvene organizacije, nakon što su posetili azil", objašnjava on.

Za kraj, on poručuje da ljudi ne treba da čuvaju pse ukoliko nisu u stanju da to ozbiljno čine.

"Ono što bih za kraj poručio, a što je jako bitno je - nemojte uzeti psa, ako niste u stanju da ga čuvate. Odnosno, ako niste spremni da vam on bude kao član porodice. Takođe, nemojte birati psa koga nećete biti u mogućnosti da kontrolišete i koji će umesto vas postati gazda u kući - poručuje Grubić.

(Telegraf.rs)