Pančevo bliže Beogradu od Lazarevca, a prevoz 3 puta skuplji: Istražili smo cene karata i u drugim mestima

"Telegraf" je istraživao i koje su cene i vrste karata u drugim gradovima Srbije, kao i kako se one naplaćuju

"Ti pređeš pola Šumadije i plaćaš kartu 100 dinara, a ja malo dalje od Krnjače triput više", ovo je jedan razgovor koji je našim reporterima zaparao uši nedaleko od Pančevačkog mosta. Jedna Pančevka požalila se na cenu karte koju plaća do Beograda, a koja je trostruko veća u odnosu na novi cenovnik beogradskog prigradskog prevoza, tzv. "zone C".

Kako je to moguće? Put od Beograda do Lazarevca dug je čak 63 kilometra, a do Mladenovca 53. Oba ova mala grada u sastavu su Beograda, pa do njih voze prigradski autobusi. Do Pančeva put je dug svega 19 kilometara, a iako gradski prevoz dolazi maltene do ulaska u ovaj grad, autobus 108 ne prelazi most, već završava vožnju kod Duboke bare.

Preporučujemo

Tako, Pančevci za svega kilometar-dva dužu vožnju plažaju ne 50, već 300 dinara. Karta do Lazarevca i Mladenovca je 100, dok je dnevna karta, koja je za ove relacija kao povratna, svega 150. Za povratnu kartu do Pančeva potrebno je, međutim, izdvojiti 500 dinara.

Razlozi za to su, pre svega, administrativni. Pančevo nije Beograd, do njega vozi međumesna linija, koja radi po tržišnom principu, a gradski i prigradski prevoz u Beogradu su subvencionisani. I "Pantransport" je u rukama privatnog kapitala.

Novi cenovnik prevoza u Beogradu jeftiniji je od dosadašnjeg, kako bi se putnici motivisali da ga uredno plaćaju, a jasno je da toliki sistem bez subvencije grada nije održiv.

Administracija i nije neka uteha za putnike. Devojka iz Pančeva i dalje će se ljutiti jer njena koleginica koja živi na trostruko daljoj relaciji plaća trostruko nižu cenu karte.

Kada bi organizacija prevoza pratila potrebe putnika, a ne granice grada, sve bi, verovatno, bilo malo drugačije. Ipak, zakon i propisi to sada ne dozvoljavaju, bar ne na jednostavan način. Jer, svako spajanje prevoza Beograda i Pančeva moralo bi da podrazumeva i dogovor dva grada, koji su potpuno različiti po veličini, karakteru, značaju, budžetu...

Inače, karta za jednu vožnju kroz Pančevo sada će biti duplo skuplja nego kroz Beograd - 100 dinara.

"Telegraf" je istraživao koje su cene i vrste karata u drugim gradovima Srbije, kao i kako se one naplaćuju.

Niš

Čitava teritorija grada podeljena je u tri zone, koje obuhvataju gradski i prigradski prevoz.

Najjeftinije su karte za jednu vožnju, po ceni od 80 dinara u jednoj zoni, dok je za dve cena 105, a za tri 120 dinara. U autobusima postoje kondukteri koji prilaze putnicima i naplaćuju karte ili se karta kupuje kod vozača. Naplata može da se obavi i putem nepersonalizovane "Nicard" kartice.

Mesečna karta za zaposlene za jednu zonu je 2.640 dinara, za dve zone 3.510, a za tri 4.410 dinara.

Srednjoškolci i studenti nemaju besplatan prevoz. Mesečno plaćaju 1.850 dinara za jednu zonu.

Penzioneri, takođe, plaćaju prevoz, a u zavisnosti od starosti i primanja postoje dve cene. Jedna je, kao i za učenike 1.850 dinara, a druga 1.320. Cene za više zona su skuplje.

Besplatan prevoz imaju deca starosti do 7 godina, učenici osnovnih škola, stariji od 75 godina, trudnice, određene kategorije lica sa invaliditetom...

Zanimljivo je i da svako treće i naredno dete u porodici ima pravo na besplatan prevoz do punoletstva.

I dobrovoljni davaoci krvi, koji su to dobro delo učinili više od 50 puta (muškarci) ili 45 puta (žene) imaju pravo na besplatan prevoz u Nišu.

Ono što je u Nišu zanimljivo jeste da postoji posebna aplikacija za plaćanje prevoza, upravo ono što Beograd u ovom trenutku nema, a najavljeno je uvođenje.

Karta, tako, putem aplikacije može da se plaća uz pomoć platnih kartica. Nakon transakcije na aplikaciji je potrebno da dodate virtuelnu "Nicard" karticu.

Novi Sad

Novi Sad je poznat po pravilu ulaska na prednja vrata. Putnici su dužni da kupe kartu za jednu vožnju ili dnevnu kartu kod vozača, ukoliko nemaju personalizovane elektronske kartice sa mesečnim dopunama.

Zanimljivo je u autobusima postoje validatori, ali se ne koriste za pojedinačne, već samo za mesečne karte. Uskoro se očekuje, međutim, i uvođenje "elektronskog novčanika". Nije u planu uvođenje plaćanja SMS-om.

Novi Sad podeljen je na četiri zone, ali postoji određen broj linija koje se pružaju i van teritorije grada. Iako autobusi imaju brojeve linija i izgledaju isto kao i oni koji saobraćaju u gradskom i prigradskom prevozu, rute koje povezuju okolne opštine sa Novim Sadom su međumesne i sistem zoniranja za njih je drugačiji u delu koji se nalazi van teritorije grada.

Karta za jednu vožnju košta 65 dinara u jednoj zoni, dok dnevna karta košta 278 dinara.

Zona 1 pokriva kompletan grad i okolna naselja: Petrovaradin, Sremsku Kamenicu, Veternik, Sajlovo, Pejićeve Salaše.

Novi Sad nudi više vrsta godišnjih karata.

Prevoz plaćaju i deca od 6 do 10 godina po ceni od 2.541 dinara godišnje za sve četiri zone. Godišnje karte za povlašćene kategorije su 1.650 dinara za sve četiri zone.

Učenici i studenti godišnje karte plaćaju 5.000 dinara.

Cena godišnje karte za zaposlene kreće se od 27.558 dinara za jednu do 68.895 dinara za sve četiri zone.

Mesečna karta za građane za zonu 1 je 2.523 dinara. Za četiri zone cena je 6.307 dinara.

Najskuplja mesečna karta u međumesnom prevozu je na linijama za Grabovo i Lug - 10.500 dinara.

Zanimljivo je da su cene nešto niže za zaposlene građane. Tako mesečna karta za zonu 1 košta 2.296,50 dinara, a za sve četiri zone 5.741,25.

Mesečna karta za učenike i studente razlikuje se ne samo po zonama, već i po tome koliko linija obuhvata. Za jednu liniju cena je 770 dinara u zoni 1, a za sve linije 935. Za sve četiri zone mesečna karta je 2.805 dinara.

Penzioneri čija su primanja do prosečne penzije mesečno plaćaju 935 dinara za vožnju u jednoj zoni, dok je za sve četiri zone cena 2.805 dinara. Oni koji imaju penziju veću od prosečne plaćaju skuplju mesečnu kartu (1.386 dinara za prvu zonu).

Nosioci prava na novčanu i socijalnu pomoć mesečno plaćaju 880 dinara za jednu zonu ili 2.640 dinara za sve zone.

Kragujevac

Ovaj grad ima veliki broj gradsko-prigradskih linija, ali su one manje frekventne.

Postoji samo jedna zona.

Sistem za naplatu karata je gotovo identičan kao dosadanšnji u Beogradu, ali se cene razlikuju. Postoje personalizovane i nepersonalizovane "eKG kartice", putnici uredno ulaze na prednja vrata i očitavaju ih na validatoru ili kupuju kartu kod vozača. Moguće je i plaćanje platnom Master karticom i mobilnim telefonom.

Karta za jednu vožnju kod vozača košta čak 160 dinara, ali je cena 75 dinara, ukoliko posedujete "eKG karticu".

Vremenska karta važi čak 2 sata i košta 95 dinara.

Mesečna karta košta 3.000 dinara, a godišnja 33.000.

Učenici osnovnih i srednjih škola koji ne ostvaruju pravo na besplatan prevoz po odluci Skupštine grada plaćaju mesečnu kartu 1.500 dinara, a ta cena važi i za studente, penzionere i nezaposlene.

Korisnici prava na socijalnu pomoć mesečnu kartu plaćaju 900 dinara.

Za besplatnu vožnju Kragujevcem u slučaju da ste dobrovoljni davalac krvi, potrebno je imati čak 75 "pečata" u knjižici davalaca.

Postoje i dnevne karte (215 dinara), trodnevne (590) i petodnevne (750).

Personalizovana kartica bez dopune košta 300 dinara, plastična nepersonalizovana je 250, a papirna 40.

Subotica

Grad koji je prvi uveo elektronski sistem naplate karata s validarotima je Subotica. Sistem se razlikuje od ostalih po tome što je potrebno čekirati kartu ne samo prilikom ulaska, već i pri izlasku iz autobusa.

Validator nema ekran. Ako je karta uspešno očitana čuće se zvučni signal i prikazati zeleno svetlo.

Ako više od tri puta u toku meseca zaboravite da se odjavite pri izlasku iz autobusa, kartica se blokira, a deblokada je moguća samo na jednom mestu i to lično.

Korisnici nepersonalizovanih kartica u slučaju da zaborave da se odjave plaćaju najskuplju cenu karte na toj liniji.

Mesečna karta za zaposlene je 3.564 dinara, a za đake 2.340.

Penzioneri i svi stariji od 65 plaćaju 1.404 dinara mesečno.

Karta za jednu vožnju košta 90 dinara ukoliko se plaća karticom, odnosno 120 dinara ako se kupuje kod vozača.

Ove cene važe za gradski prevoz i jednu zonu, a čitava teritorija grada podeljena je na 8 zona.

Zanimljivo je da u Subotici i narodni heroji imaju pravo na besplatan prevoz.

(Telegraf.rs)