Ime Ribnikara odzvanja posle tragičnog događaja: Evo ko je bio čovek po kome je nazvana vračarska škola

Vreme čitanja: oko 2 min.

Priključio se NOB-u i u Jajcu sa Mošom Pijadom osnovao "Tanjug", čiji je bio i prvi direktor

Beogradska škola u kojoj se prošle nedelje dogodio stravični masakr, u kome je trinaestogodišnji dečak ubio 8 drugova i radnika obezbeđenja nosi ime Vladislava Ribnikara.

Ko je bio čovek po kome je vračarska škola dobila ime, a ni posle raspada Jugoslavije nije ga promenila?

Istaknuti komunista, novinar i funkcioner, Vladislav Ribnikar učinio je mnogo za srpsko novinarstvo pre, tokom i nakon Drugog svetskog rata.

Njegovo ime vezuje se za list "Politika". Pogledate li naslovnu stranicu ovih novina, pročitaćete "Osnovana 1904. godine, osnivač Vladislav Ribnikar".

Ribnikar, po kome je škola dobila ime, međutim, rođen je 1900. godine, pa on nije osnivač "Politike", iako je veliki deo života posvetio tim novinama, gde je bio i direktor.

On je bio bratanac osnivača. Braća Vladislav i Darko Ribnikar stradali su u Prvom svetskom ratu, a na čelo "Politike" dolazi Slobodan, koga nasleđuje sin, Vladislav S. Ribnikar.

Reč je o uspešnom novinaru sa umetničkim afinitetima. On je, naime, tokom Prvog svetskog rata prebegao u Francusku, gde je studirao najpre slikarstvo, a potom i arhitekturu. Diplomirao je na Sorboni.

Dok je bio na čelu "Politike", ona je postala najčitaniji jugoslovenski list, antifašistički usmeren. Ribikar je izveštavao čak i iz Moskve, u vreme kada Jusgoslavija i SSSR nisu imali diplomatske odnose, a tamo se zbližava s rukovodstvom KPJ u emigraciji.

Za vreme rata postaje direktor "Srpskog izdavačkog preduzeća", koje je izdvalo i okupacioni list "Novo vreme". Ipak, odbija zahteve fašista da obnovi rad "Politike", otkrivaju se njegove veze s komunistima i, naravno, završava u logoru. Bio je zatočen na Banjici.

Srećom, putem uticajnih veza izlazi iz zloglasnog logora u kućni pritvor, ali beži na oslobođenu teritoriju.

Priključio se NOB-u i u Jajcu sa Mošom Pijadom osnovao "Tanjug", čiji je bio i prvi direktor.

Nakon rata vraća se u "Politiku", organizuje štampanje prvog posleratnog broja i ostaje njen direktor sve do smrti 1955. godine. Posle rata obavljao je i mnoge javne funkcije.

(Telegraf.rs)