Postoji samo jedan način da ih zaštitimo: Simbolu Beograda preti izumiranje, sve ih je manje
On je istakao da je jedan od načina kako možemo da ih zaštitimo stvaranje mini eko zone koja bi podrazumevala kućiće za vrapce
Broj vrabaca drastično opada i ukoliko ih ne budemo zaštitili, mnogobrojna mesta u Srbiji ostaće bez njih uključujući i glavni grad čiji je simbol baš ova ptica.
Svetski dan vrabaca obeležen je 20. marta i tim povodom je predsednik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Milan Ružić istakao je važnost ove ptice za naše podneblje.
Preporučujemo
Dživdžani, i vama želimo srećan divan dan!
Verujete li vremenskim prognozama koje predviđaju žabe, ptice, insekti, pa i kućni ljubimci?
- Dok se čuje pesma vrabaca, možemo da budemo sigurni da ima nade za sve nas, jer je to znak da životna sredina nije ugrožena - rekao je Ružić, piše Informer.
Dživdžani, što je drugi naziv za lokalne vrapce, kako kažu u Društvu, u Beogradu veliki problem imaju i sa "fast foodom", jer su osuđeni na brzu hranu, na mrvice hleba punog aditiva koje skupljaju ispred gradskih kioska, što loše utiče na njihovo zdravlje jer sve manje jedu zrnastu hranu poput suncokreta, ovsa, ječma i prosa.
Slobodan Knežević, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, kaže za RSE da velika seča drveća na beogradskom Kalemegdanu i Ušću zbog gondole, masovna izgradnja nebodera, kao što je projekat Beograd na vodi, i smanjenje broja stabala u rekonstrukcijama velikih ulica vrapcima skraćuju životni prostor.
Goran Šarenac, predsednik ornitološkog društva Novi Beograd otkrio je koji razlog ovim neveselim vestima.
- Vrapci su najrasprostranjenija vrsta ptica. Od 1456. godine on je nezvanični simbol Beograda, a najviše treba da se osvestimo jer su to sve živa bića iz okruženja. Oni su uvek oko nas, od detinjstva do danas - rekao je pa otkrio koji su načini da zaštitimo naše "dživdžane" - istakao je Šarenac.
On je istakao da je jedan od načina kako možemo da ih zaštitimo stvaranje mini eko zone koja bi podrazumevala kućiće za vrapce.
- Mi ih hranimo tri puta dnevno. Naučili smo kako žive i kakva im je zajednica. Jedan od načina da se zaštite je da se napravi mini eko zona, kućice sa hranilištem, a mi smo to napravili pre pet godina, ali najbitnije je da imaju vodu - ukazao je Šarenac.
(Telegraf.rs)