Beograd vraća staru slavu Šumadiji: Za 7 godina 22 posto teritorije biće pod šumom
Grad Beograd ima više od 30 odsto zelenih površina, u koje se ubraja 16 odsto urbanih i periurbanih šuma, kao i 14,6 odsto zelenih površina
Sekretarijat je izradio Strategiju pošumljavanja na osnovu koje je pošumio više od hiljadu hektara novog šumskog zemljišta sa preko 250.000 zasađenih šumskih sadnica i deset tona semena (žira), a takođe je zasađeno oko 5.000 drvorednih sadnica u drvoredima Beograda. Takođe, Strategiju pošumljavanja koriste druga javna preduzeća, koja u okviru svojih programa i nadležnosti vrše sadnju.
Grad Beograd ima više od 30 odsto zelenih površina, u koje se ubraja 16 odsto urbanih i periurbanih šuma, kao i 14,6 odsto zelenih površina. Cilj Sekretarijata je da do 2030. godine 22 odsto površina bude pod šumama.
Preporučujemo
Gejzir na Kanarevom brdu: Voda iz ulice šikljala nekoliko metara uvis
Beograd dobija još 217 komunalnih milicionara: Raspisan novi konkurs za obuku
Pored težnje za povećanjem površina pod šumama, jedna od aktivnosti Sekretarijata jeste edukacija svih starosnih grupa i struktura stanovništva o važnosti poštovanja prirode, njene raznolikosti, očuvanja biodiverziteta, imovine grada i svih građana. Kako bi se postojeća šuma održala i razvijala na pravi način, potrebna joj je redovna stručna nega, ali i poštovanje pravila ponašanja u urbanoj šumi: "ne ostavljam trag, ne palim vatru u šumi, koristim staze, ne uznemiravam životinje i učim o šumi".
"Posadi pravo stablo na pravo mesto" je slogan Sekretarijata, a na ovaj važan dan pozivaju se građani da čuvaju prirodu i urbane šume našeg grada, jer je ona najbolja učionica na otvorenom za sve njene posetioce.
Strategija upravljanja vodotocima
U skladu sa svojim nadležnostima, Sekretarijat za zaštitu životne sredine je pristupio izradi Strategije upravljanja vodotocima II reda na teritoriji Beograda, kao strateškog dokumenta kojim se uređuje oblast održivog upravljanja. Na teritoriji Beograda nalazi se blizu dve stotine vodotoka II reda. Strategija će biti osnov za određivanje i pripremu lokacija, kao i za izgradnju malih postrojenja za prečišćavanje, skladištenje i tretman voda.
Neophodno je da se unapredi sistem za kontrolu zagađenja površinskih voda, ali i podizanje svesti o individualnoj odgovornosti svih građana o važnosti očuvanja kvaliteta voda, saopštili su iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine.
(Telegraf.rs)