Topčiderski park krije bistu čoveka koji je izgovorio: "Čujte Srbi, čuvajte se sebe!"

Koliko je bio značajan za našu istoriju, govori i podatak da je sahranjen na Topčiderskom groblju, dok je njegovo srce u urni odneto na vrh Kajmakčalana

"Čujte Srbi, čuvajte se sebe!", čuvene su reči švajcarskog forenzičara i publiciste, ali pre svega velikog humanitarca Arčibalda Rajsa. On je u ovom političkom testamentu zabeležio sve ono što je smatrao vrlinama i manama našeg naroda koje je upoznao tokom Prvog svetskog rata.

Preporučujemo

Sa srpskom vojskom i vladom Rajs je prešao Albaniju i Solunski front. Obilazio je ranjenike i bolesnike na frontu, a svoje izveštaje o masovnim zločinima nad srpskim civilima objavljivao je u švajcarskoj štampi.

Kada biste šetali Topčiderom verujemo da biste teško primetili ovaj spomenik koji je skriven iza krošnji na samom kraju parka. Vedro jutro i sunčani zraci obasjavaju uklesane reči na kojima piše: "Prijatelju Srba iz najtežih dana, vojniku pravde, istine i prava".

Iako se bista Arčibaldu Rajsu po svojoj dekoraciji i obličju ne razlikuje mnogo od ostalih u Beogradu, ona je samo još jedna uspomena na čoveka koji ne može biti mrtav, jer "umreće samo onaj čovek koji će biti i zaboravljen."

Koliko je Arčibald Rajs bio značajan za našu istoriju, govori i podatak da je sahranjen na Topčiderskom groblju, dok je njegovo srce u urni odneto na vrh Kajmakčalana. No, postavlja se ključno pitanje da li se srpski narod dovoljno seća Arčibalda Rajsa? O tome ko je bio ovaj velikan, porazgovarali smo sa istoričarem i kustosom Borisom Markovićem. 

"Za Srbe on je značajna ličnost, pre svega zbog činjenice da je u jednom jako teškom trenutku, nakon velikih zločina koji su se dogodili 1914. godine u Mačvi, Jadru i Pocerini, stupio u Srbiju na poziv srpske vlade. Arčibald Rajs je tada bio istaknuti forenzičar i kriminolog i jedan od razloga njegovog boravka u Srbiju jeste i njegova želja da ispita te zločine", objašnjava Marković.

On kaže da je Arčibald Rajs bio zaslužan jer je negativnu sliku o Srbima kao "divljacima i životinjama" uspeo da demantuje svojim iscrpnim izveštajima o masovnim zločinima koji su bili počinjeni nad srpskim civilima 1914. godine.

"On je slike o tim zločinima poslao u Švajcarsku, tačnije u list 'Gazeta' u kome je redovno objavljivao članke, da bi se oni kasnije prenosili u medijima širom sveta. Dakle on je zaslužan da se onemogući plasiranje slike o Srbima kao 'divljacima i životinjama' koja je u tom vremenu bila dominantna", priča Boris Marković.

Međutim, kako tvrdi Marković, Rajs je vremenom uvideo i pojedine mane koje Srbi poseduju i pokušao je da ih racionalno prikaže u svom čuvenom političkom testamentu "Čujte Srbi, čuvajte se sebe!". 

"On je izuzetna ličnost jer je odlučio da ostane sa Srbima tokom Prvog svetskog rata, da se zajedno sa srpskim vojnicima bori na Solunskom frontu, a potom da nakon završetka rata ostane da živi u Srbiji i da pomogne, recimo tehničkoj policiji Kraljevine Jugoslavije i da se ona osavremeni. Tokom boravka i života u Srbiji, primetio je i negativnije strane karaktera srpskog naroda. On je tokom tog perioda napisao dva značajna dela, jedno delo je bilo posvećeno srpskim herojima sa kojima je zajedno ratovao na Kajmakčalanu, a drugo delo je govorilo o manama koje srpski narod ima. On nije samo kritikovao naš mentalitet, već i problem srpske države kao celine, srpske administracije, i jednog lošeg karaktera koji je i tada dolazio do izražaja, a to je korupcija i drugim nezakonitim radnjama koje mu se nisu dopadale - kaže Marković.

Kako tvrdi, Rajs iako je poštovao i voleo Srbe kao sopstveni narod, on je zbog tih stvari jedno vreme i razmišljao da napusti Srbiju. Međutim i pored toga, Rajs je odlučio da ostatak života provede u našoj zemlji.

Sahranjen je na Topčiderskom groblju 8. avgusta 1929. godine u zajedničkoj grobnici familije Favra sa kojom je živeo u vili "Dobro polje". Ali, po njegovoj želji njegovo srce je u jednoj urni sahranjeno na vrhu Kajmakčalana gde je ostalo do Drugog svetskog rata, kada je u bugarskim napadima oštećeno. Međutim, na svu sreću ta urna je ponovo obnovljena i dan - danas se nalazi na tom mestu.

(Telegraf.rs)