Lazar je preživeo jezivu eksploziju plina, koža mu je otpadala: "Kao da mi je Sveti Bog rekao da sklonim decu"

Soba u porodičnoj kući je bila prepuna plina i kada se Lazar vratio sa posla i pokušao da zameni bocu, vatra je odjedanput buknula, zahvatila najpre njega, a potom i ostatak kuće

Devetočlana porodica Dimitrijević iz Mladenovca ni slutila nije da će im se život pretvoriti u tragediju uoči novogodišnjih praznika, kada je jedan koban momenat presudio da ostanu bez porodične kuće. Cela je izgorela u stravičnom požaru. Valentinu, Mirjanu i Đorđa Dimitrijevića uveče kasno je iznenadila snažna detonacija. Kada su izavši napolje, zatekli su stravičan prizor - njihovog supruga, sina i brata Lazara zahvatila je vatra, te je počela neočekivana borba za njegov život.

Preporučujemo

Naime, soba u porodičnoj kući je bila prepuna plina i kada se Lazar vratio sa posla i pokušao da zameni bocu, vatra je odjedanput buknula, zahvatila najpre njega, a potom i ostatak kuće. Na svu sreću nakon tragičnog gašenja kuće i spasavanja Lazara, deca su ostala živa i zdrava, ali sa traumama za čitav život.

Sada nakon požara i na svu sreću spašenog Lazarevog života, Valentina, Mirjana, Đorđe i deca Magdalena, Mateja, Stefan, Andrija i Andrijana se sa strahotom prisećaju te kobne večeri. Požar je možda ugašen, ali scene užasa rasplamsavaju tugu i opekotine na duši. Prema rečima svekrve Valentine, deca više ne crtaju i pišu kao pre, a uveče se, kako kada, bude i dozivaju svog oca koji je teže povređen u vatrenoj stihiji.

Lazareva supruga, Valentina Dimitrijević priseća se za Telegraf.rs tog kobnog 30. decembra, kada joj se sam "sveti Bog javio" i kada je pred očima videla tragičnu scenu u kojoj joj se suprug borio sa vratom, dok je istovremeno pokušavala da spasi svoje troje dece koji su bili zatočeni unutra u porodičnoj kući.

- Do eksplozije kuće došlo je uoči Nove godine, 30. decembra u pola osam uveče. Ova soba u kojoj se trenutno nalazimo se napunila plinom. Moj suprug Lazar je došao sa posla i doneo je da zameni bocu plina. Svi smo bili u kućici dole i niko nije satima ulazio u tu sobu, a onda smo čuli kako šušti neštu oko sedam i dvadeset. On je krenuo ka sobi, troje dece je krenulo za njim kao pačići, na svu sreću naše ostalo dvoje dece nije bilo tu. Pre tog neposrednog momenta kada je ušao u sobu, meni se pred očima stvorio plamen. Kao da mi je sam sveti Bog rekao da sklonim decu. Dvoje dece sam uspela da odvučem u spavaću sobu, dok najmlađu Magdalenu nisam uspela da uhvatim u naručje, nego sam je vukla po pločicama do dnevne sobe. Kako sam zatvorila vrata na dnevnoj sobi, tako se čulo pucanje svega - priseća se Valentina Dimitrijević, supruga povređenog Lazara.

Međutim agonija je tek počela, Lazar je izašao iz sobe i goreo je skroz, Valentina nije imala izbora nego da uzme svega čega se dohvati i spasi supruga.

"Suprug je goreo i vikao - gasi me"

- Posle nekoliko trenutaka suprug je izašao iz sobe i goreo je. Vikao je "Gasi me!". Ja sam pokušala da ga ugasim na sve moguće načine i svime čega sam se dohvatila. Voda, sok, stvari. On je bio u radnom delu automehaničara i to njegovo odelo je bilo natopljeno uljem. Zbog toga kako smo ga ja, svekrva i njegov brat gasili, tako se njegovo odelo sve više i više zapaljivalo. U međuvremenu su stigli svekrva i dever i uspeli su da izvuku decu iz požara. Svekrva je uspela da izvuče dvoje starije dece, a dever je uspeo da izvuče bebu. On je bio u tolikim bolovima i u tolikim mukama da je to katastrofa. Dok su ga oni gasili, ja sam pokušala da spasim iz kuće lična dokumenta i zdravstvenu knjižicu jer sam znala da će posle tolikih bolova i povreda završiti u bolnici. Dok nisu došli vatrogasci, ležao je na zemlji i vikao je u bolovima i pričao nam je šta da radimo - kaže ona.

Valentina Dimitrijević je i sama zadobila opekotine po šakama dok je spašavala svog supruga. Još uvek ne može da zaboravi scene iz kola Hitne pomoći, kada su se lekari borili za suprugov život.

- Dok sam ga gasila ja sam izgorela dve šake. Uhvatila sam ga za grudni koš jer sam videla da je tu najmanje izgoreo. Sećam se da sam otišla do stričeve kuće i rekla sam svekrvi: Pridrži ga, izgoreo je sav", na šta su komšije odmah pritekle i odvukle ga do kola Hitne pomoći. Videla sam kako mu je koža opadala sa šake, bio je sav žut u licu, takođe sam videla kako mu kidaju to živo meso sa ruku i leđa, kako bi mogli da ga previju, prestravila sam se.

Lazaru su konstantovane opekotine drugog, trećeg i četvrtog stepena. Nekoliko dana je bio u kritičnom stanju, ali sada se na svu sreću oporavlja.

Njegova majka Mirjana Dimitrijević tvrdi da se Lazar jako brzo oporavlja i da je nadležna doktorka rekla da nikada nije videla tako brzu regeneraciju kože. Kako kaže, "Sam gospod Bog ga je spasio. Hvala bogu život mu više nije ugrožen." No, najstrašnije joj je od svega bilo to, što je morala "da bira" koga će pre da spasava, sina Lazara ili svoje unučiće.

- Ja sam prvo čula eksploziju, pošto je to bilo glasno i samo mi je u glavi proletelo "Lazar", kao da sam znala šta će da se dogodi. Bila sam bosa i u suknji neobučena, ja sam istrčala, a u međuvremenu moj mlađi sin je vikao: "Majko, gori kuća!". Ja sam otrčala u kuću odmah, dečica su bila u sobi, dok je plamen išao ka njima. Moj sin Lazar je stajao u hodniku sav u plamenu, leđa su mu gorela i takav me je zgrabio za ruke i viknuo: "Majko, ja gorim!". Istovremeno su mi se deca uhvatila za noge, držala su me i gledala odozgo, pravo u oči. Prvo što mi je prošlo kroz glavu jeste pitanje: "Kome sada da pomažem, mom rođenom sinu, ili unučićima?" - započinje potresno priču Lazarova majka, Mirjana Dimitrijević.

Nije imala izbora, zgrabila je odmah decu, izvela iz kuće, a potom odmah ušla unutra kako bi pomogla sinu. Kako kaže, on je kukao od jakih bolova, ali je bio pri sebi, kada su uspeli da ga izvuku napolje. Kasnije kada ga je videla, htela je da se onesvesti i lekari su morali da je pridržavaju.

- Zgrabila sam decu, zatvorila sam oči, brzo sam pohitala napolje da ih izvedem iz užarene kuće i brzo sam se vratila da pomognem svom sinu. On se uputio u kuhinju i izgledao je kao buktinja. U međuvremenu je mlađi sin izneo Magdalenu. Dok sam ja svog sina izvela napolje i naterala ga da se valja po zemlji, kako bi se ugasio. Ušla sam ponovo u kuću i prvo sam ugasila kuhinju koju je zahvatio plamen - priča ona i dodaje:

- U gašenju sam zadobila blage opekotine glave, koje su hvala bogu prošle. Međutim, meni je šaka izgorela jer ja sam ga držala dok je on goreo kao buktinja. Mlađi sin je potom uzeo vodu i dogašavao ga je, vatrogasci su iz Beograda stigli jako brzo. Moj jadan sin je kukao, kukao od bolova. Komšije na kraju ulice su čule koliko je on kukao. Ali, primetila sam da je bio svestan dok mu se sve to događalo. Bio je svestan da nam kaže i da zatvorimo gas i da pomerimo kola ... Kada je došla hitna ja nisam mogla da gledam šta mu su radili, snajka je to gledala. Ja kada sam ga videla u on je bio u strašnom stanju, mene su pridržavali da ne padnem, Da se ne onesvestim. Onda prišla divna doktorka Maša koja me je uhvatila za ruku i rekla: Ništa se ne brini majko, mi ćemo da ti spasimo dete!" - priseća se Mirjana.

- Sve smo potresene zbog svega. Svima su nam scene u glavi, trebaće nam vreme da sav taj užas zaboravimo. Deca nisu htela da crtaju i pišu. Noću se bude, mlate rukicama. Još su im te scene u glavi, čal su crtale i oca u plamenu - tvrdi Mirjana.

Lazarev mlađi brat, Đorđe Dimitrijević kaže da je neophono sakupiti oko devet miliona dinara da bi se sanirala celokupna kuća. Što se tiče samog požara, isto kao i Valentini i Mirjani, sećanja na stravičan događaj kada je spasavao brata ne može da zaboravi.

- Kada sam čuo detonaciju i video kako je buknuo plamen, doviknuo sam majkci: "Gori kuća!". ušli smo unutra, ja u jednu sobu, ona u drugu, primetio sam malu Magdalenu, uhvatio sam je u naručje i brzo istrčao van. Zatim sam otrčao u kupatilo i natočio ceo lavor vode i kada sam se vratio, video sam brata kako gori i kako se okreće na zemlji i brzo sam prišao da ga gasim sve dok nisu došla kola Hitne pomoći - priča on.

- Za renoviranje kuće, samo za malterisanje zidova i nameštanje novog krova trebaće nam oko osam miliona dinara. A dodatno za instalacije neophodno je još nekih milion dinara. Za njegovo lečenje, ne znam koliko je još uvek potrebno novca - objašnjava Đorđe.

Svako ko želi da pomogne može to da učini uplatom na račun: 160 -5300102359382 -49 Valentina Dimitrijević i 155710018165919064 Halk bank, Slobodan Dimitrijević.

(Telegraf.rs)