Beograđani sa petoro dece "pobegli" kod bake i deke u kuću: Stanodavac im podigao kiriju, nisu mogli da izdrže

"Uslovi u kući su jako loši. Krov prokišnjava, zidovi samo što se ne uruše. Jako je hladno u kući, posebno ovde na spratu gde se trenutno nalazimo"

Život u stanu sa petoro dece, pod kirijom, bio je neizdrživ za Tanju i Miloša iz Beograda.

Preporučujemo

Miloševi roditelji pozvali su ih u svoju kuću kod Barajeva, što je delovalo kao spasonosno rešenje - velika kuća, dvorište... Ali, ubrzo su shvatili da ih od ostvarenja sna deli mnogo muke.

Porodica Petrović greje se samo u jednoj prostoriji koja se nalazi u prizemlju. Krov im prokišnjava na nekoliko mesta i postoji opasnost da će plafon da se odvali i padne. Parket je u potpunosti propao i od njega su ostale samo trule drvene daske. Sprat nemaju čime da ugreju i u njemu nije moguće živeti, posebno u hladnim zimskim mesecima.

Na ulasku u dvorište porodice Petrović primećuje se velika beda. Stara drvena odvaljena ograda, obrasla trava, šut i bačen otpad od starih prozora. Čuje se lavež zavezanog psa koji dopire iz štale, a kuća je oronula i stara.

Jedino bogatstvo ovde su deca.

Na samom ulazu čeka nas nasmejana Tanja.

Ona nas uvodi u kuću i primećujemo da hodnik nije sređen, a da je unutra jako hladno, celokupnoj tmurnoj atmosferi doprinosi i velika kiša. Tanja nam, držeći dete u naručju, savetuje da odmah uđemo u sobicu pored ulaznih vrata, jer je ta prostorija jedina topla u celoj kući.

- Uslovi u kući su jako loši. Krov prokišnjava, zidovi samo što se ne uruše, kao što vidite, u jednoj sobi se napravila rupa na plafonu i bojim se da će nekome pasti na glavu. Jako je hladno u kući, posebno ovde na spratu gde se trenutno nalazimo. Grejemo samo jednu jedinu prostoriju u prizemlju i to jednim šporetom. Uveče se svi naguramo i spavamo u jednoj prostoriji, ali ovde gore je jako hladno. Pod je, takođe, propao i treba staviti laminat. Generalno, treba da se sredi cela kuća, da bismo uopšte imali normalne uslove za život. Svekar i svekrva su nam izašli u susret koliko su mogli, oni su ljudi penzioneri, stari, ali to što su nas primili u njihovu kuću da živimo sa njima, nam mnogo znači - objašnjava Tanja.

Tanjina primanja su jako mala. Trenutno se nalazi na porodiljskom bolovanju koje iznosi 28 hiljada dinara, kao pomoć za četvrto dete prima dodatnih 18 hiljada dinara, ali sa suprugovim primanjima to nije dovoljno da bi se platila kirija i živelo pristojno.

- Suprug radi na gradilištima i zaradi oko 60 hiljada dinara, imamo dva kredita za vratom, petoro dece i to nam nije dovoljno za normalan život. Izdaci su jako veliki kao što vidite. Hrana je jako poskupela, kao i kirija. Tako da nam je jedino rešenje bilo da se preselimo kod svekra i svekrve. Kiriju smo u Sremčici plaćali 300 evra, ali zbog toga što su se svuda povećale kirije stanovanja, naš stanodavac je odlučio da nam od narednog meseca naplaćuje 500 evra kiriju, što je za nas mnogo i mi ne bismo imali od čega da živimo ukoliko bismo plaćali toliku kiriju. Takođe, udžbenici su jako skupi, za svoju najstariju ćerku Zvezdanu sam morala da platim osam hiljada dinara kako bi imala iz čega da uči - izjada se Tanja.

Tanja planira sa svojom porodicom da se trajno skući u Barajevu. Kako kaže, svoju decu će ispisati iz škole u Žarkovu i upisaće ih u ovom mestu. Da bi njena deca mogla da uče u toploj prostoriji, ona moli sve ljude dobre volje da joj pomognu novčano.

- Deca će ovde imati svoje dvorište, neće morati da polažu račune komšijama, da li su izgrebala nečiji automobil, ili nisu, imaće više slobode. Što se tiče škole, moje dve najstarije ćerke Zvezdana i Irena trenutno idu u Osnovnu školu "Đorđe Krstić" u Žarkovu, ali ja planiram da ih prebacim ovde u školu u Barajevu. Ja nisam socijalni slučaj, ali računi su ogromni. Jedva "guramo" suprug i ja i plaćamo i kiriju i struju i sve. Mnogo bi nam značila bilo kakva novčana pomoć. Zaista smo u lošoj i nezavidnoj situaciji. Plašim se - priča Tanja.

Tanjin svekar, Milomir Petrović kaže za Telegraf.rs da je sina Miloša i snajku Tanju primio širokih ruku u svoju kuću pre svega zbog svojih unučića kojima bi dao i poslednju paru. Kako kaže, uslovi u kući nisu dovoljni za devetočlanu porodicu i potrebno je izvršiti sanaciju celokupne kuće.

- Ja i moja supruga daćemo poslednji dinar za naše unučiće. Mi nemamo kome drugome da damo. Mi smo morali da im izađemo u susret i da im pomognemo, oni su naša krv. Stanodavac im traži 500 evra da plate kiriju, odakle oni to mogu da plate? Moj sin Miloš ima 500 evra platu kao građevinar, on bi morao celu svoju platu da potroši na kiriju, od čega bi onda oni mogli da žive, šta bi ova deca jela? - izjada se svekar Milomir Petrović.

Pre svega potrebno je uvesti trofaznu struju, srediti krov na kući i zakrpiti tri rupe na mestima na kojima krov prokišnjava.

- Da bismo stavili trofazni sat potrebno je da platimo 120 hiljada dinara. Takođe, neophodan nam je makar još jedan šporet i to na spratu, gde je zimi ispod nule. Neophodno je i da se prepakuje krov, da se zamene crepovi, jer curi na dva, tri mesta. Moja penzija je jako mala i iznosi samo 29 hiljada dinara. Ne znam koliko bi nas to ukupno koštalo, ali potrebno nam je to najosnovnije da bi deca imala da u toploj prostoriji uče. Ako je potrebno ja ću da izađem u hodnik, samo da imaju gde oni da uče - priča Milomir i dodaje:

- U spavaćoj sobi koja se nalazi pored kupatila i koju sređujem, smešten je hidrofor. Voda dolazi iz bunara, hidrofor ubacuje vodu u kazan, iz kazana voda ide u bojler. Na taj način i topla i hladna voda idu u kuhinju i kupatilo. Zahvaljujući hidroforu možemo normalno da se istuširamo, operemo ruke i posuđe.

Žiro račun na ime Tanja Petrović u OTP Banka: 325930050038295438

(Telegraf.rs)