Divljina se "uvukla" u prestonicu: "Tek kada ne vidite zmiju, lisicu ili šakala, treba da se zabrinete"

Direktor "Veterine Beograd" Budimir Grubić objasnio je za "Telegraf.rs" hronološkim redom događaje koji su zabeleženi sa divljim životinjama

Na beogradskom asfaltu sve je više kućnih ljubimaca, što sa gazdama, što napuštenih, ali malo - malo se na ulicama zateknu i raznorazne zverke - šakali, lisice, zmije. Autokomanda, bolnički centri, gimnazije, stambeni objekti u naseljima, ili pak reke i njihove obale mesta su na koja prodire divljina. Baš na ovim lokacijama su više puta viđene i snimljene spomenute životinje. I dok pojedini ljudi strahuju od njihovog napada, iz "Veterine Beograd" poručuju, da ono što je zajedničko svim ovim vrstama, jeste da nikada prve ne napadaju čoveka.

Direktor "Veterine Beograd" Budimir Grubić objasnio je za "Telegraf.rs" hronološkim redom događaje koji su zabeleženi sa divljim životinjama i da li građani prestonice treba da se plaše, kao i kako da odreaguju ukoliko primete divlje životinje u neposrednoj blizini.

Preporučujemo

Tokom ove i krajem prošle godine viđene su tri lisice na tri lokacije u Beogradu. Najpre, u novembru prošle godine, snimljena je lisica kako uveče trčkara nasred Autokomande i zbunjuje vozače, zatim je u aprilu snimljena lisica u krugu Kliničko-bolničkog centra "Dragiša Mišović", a poslednji snimak je nastao u maju kada je jedna lisica preturala kontejner ispred Četvrte beogradske gimnazije.

- Lisice su se pojavile na datim lokacijama u Beogradu, kao što se inače pojavljuju svake godine. Razlog jer je Beograd okružen šumama. U konkretnom slučaju kada se lisica pojavila na Autokomandi, jedna od mogućnosti je da se ona pojavila iz obližnje Bajfordove šume. Te lisice koje se nalaze u beogradskom okruženju, poprilično su urbanizovane, znaju da se spuste među ljude i to najčešće čine noću. Tako da te lisice koje lutaju, ne čine samo zbog potrage za hranom, koliko i zbog potrebe da pronađu novo stanište - tvrdi Budimir.

On kaže da Beograđani, ukoliko se susretnu sa lisicom, ne treba da čine ništa, niti da se plaše i da teraju životinju od sebe, jer kod lisica u Srbiji nema zabeleženog besnila.

Šakali zavijaju, ali ne napadaju

Što se tiče uznemirujućeg zavijanja šakala koje je plašilo stanovnike Pančevačkog rita, Kaluđerice i Mirijeva, Grubić kaže da razloga za paniku nema, jer ovi predatori ne zalaze na teritorije gde žive ljudi.

- Razlog pojave šakala u naseljima jeste taj što šakali imaju svoja staništa u blizini Beograda. Oni ne predstavljaju opasnost po ljude i oni ne zalaze u teritorije gde žive ljudi. Šakali znaju iz šuma da zađu u rubne delove Beograda, ali ne one gde postoji velika naseljenost. Mi konkretno, nikada nismo imali prijavljen slučaj napada šakala na čoveka. Zbog toga smatram da oni ne predstavljaju nikakvu pretnju za Beograđane. Zvukovi zavijanja mogu biti jezivi kada se čuju, ali to je sve - objašnjava Budimir.

"U Beogradu ne postoje psi lutalice"

Iznenađujuće je, ali direktor Budimir Grubić tvrdi da psi lutalice u čitavom Beogradu ne postoje i da je to "davno izumrla kategorija". Kako kaže, postoje psi koje vlasnici nesavesno puste bez ikakvog obeležja i da zbog toga postoji bojazan kod ljudi od napada.

- Sada postoje samo vlasnički, neobeleženi psi. Međutim, psi lutalice u Beogradu ne postoje. Možda ste primetili da ih u centru Beograda više nema? Što se tiče periferije prestonice, psi koji lutaju ulicama su oni psi koje vlasnici puste da se prošetaju, nakon što otvore kapiju. Oni su bezopasni i sigurno vas neće napasti. Da se dogodio neki napad psa na čoveka, mi bismo imali tu informaciju. Ono što je bitno reći jeste, da pse ne treba izazivati, ne treba vikati na njih, ne treba ih nasilno terati od sebe i oni vas neće dirati - tvrdi Budimir.

On smatra da činjenica  da vlasnički psi šetaju slobodno bez svojih gazda, jeste pitanje samih vlasnika: "Da li neko ko uzme da se stara o životinji, da li on to stvarno želi ili ne želi".

Zmije gmižu, ali nisu otrovne

U julu mesecu stanari zgrada u beogradskom naselju Vojvode Vlahovića prijavljivali su slučajeve pojavljivanje zmija na svojim terasama.

Grubić u slučaju pojave zmija u ovom naselju, ne vidi ništa "neuobičajeno" jer se radi o napuštenom velikom zelenom prostoru u kojima inače žive zmije. Bez obzira, što dostižu dužinu i do dva metara, ne napadaju ljude.

On kaže da zmije koje naseljavaju Beograd ne spadaju u red otrovnih zmija. Od vrsta najviše su zastupljene belouške i smukovi.

Nutrije se gaje i Beograd im nije prirodno stanište

U proteklih godinu dana, nutrije su se pojavljivale na Savskom keju, a poslednji put je nutrija viđena sredinom avgusta, kada je izašla iz reke, a potom je grickala hranu, dok je sve to snimljeno u blizini jednog splava i šetališta.

- Nutrije kao životinje se gaje, moguće da je pobegla nekome iz kaveza. Nutrije kao pojavni oblik se pojavljuju samo u nekim divljinama. Ali, moguće je i da je vlasnik, pustio nutrije da se kupaju u Savi - tvrdi Budimir.

On kaže da mi kao stanovnici Beograda moramo da se zabrinemo ukoliko više ne primećujemo životinje u našoj blizini, aludirajući na to da kada se gube zelene površine i same životinje se povlače za njima.

- Kada ne vidite zmiju, lisicu ili šakala, treba te da se zabrinete - zaključuje Budimir.

(Telegraf.rs)