Dirljiva biografija mlade Ane, koja je stradala na pruzi, kruži svetom nauke: Jedan konkurs poneo je njeno ime

Nagrada će biti dodeljena 28. septembra 2022. godine, na proslavi Dana Biološkog fakulteta

Pisak lokomotive nije čula, možda omiljenu pesmu slušala je poslednji put. Kročila je na prugu koju je htela da pređe i stradala 16. septembra 2020. na periferiji rodnog Smedereva sa slušalicama u ušima. Prijatelji su izgubili divnu i svestranu osobu, kojoj su posvetili dirljivu biografiju. A ta biografija se našla u svetu nauke, jer je Ana bila briljantni student biologije. Sada je raspisan naučni konkurs koji nosi njeno ime, a biografija Ane Kocić (20) sastavni je deo konkursa.

Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet i Srpsko društvo za molekularnu biologiju objavili su javni konkurs za dodelu nagrade "Ana Kocić", za najbolji naučno-istraživački rad studenata osnovnih akademskih studija na Univerzitetu u Beogradu, Biološkom fakultetu urađen u školskoj 2021/22. godini.

Pravo na prijavljivanje na javni konkurs za dodelu nagrade imaju svi studenti osnovnih akademskih studija Biološkog fakulteta do 10. septembra 2022. godine na stranici: http://molbios.bio.bg.ac.rs/nagrada-ana-kocić. Nepotpuna i neblagovremeno dostavljena dokumentacija neće se uzimati u razmatranje.

Uz apstrakt naučno-istraživačkog rada, stručnu biografiju u formi CV-a, neophodno je dostaviti preporuku mentora naučno-istraživački rada za kandidaturu studenta.

Rezultat konkursa će biti objavljen na sajtu Unverziteta u Beogradu – Biološkog fakulteta (http://www.bio.bg.ac.rs/) i Srpskog društva za molekularnu biologiju (http://molbios.bio.bg.ac.rs) najkasnije 20. septembra 2022. godine.

Nagrada će biti dodeljena 28. septembra 2022. godine, na proslavi Dana Biološkog fakulteta.

Ana Kocić je bila ambiciozna studentkinja molekularne biologije i fiziologije na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, čiji je život prerano završen 16. septembra 2020. godine. Ana je bila i ostala sinonim za uzornog studenta, perspektivnog mladog naučnika, ali i najboljeg prijatelja, najbolju cimerku, najbolju sestru i najbolju ćerku, navodi se u biografiji koja je objavljena na sajtu Srpskog društva za molekularnu biologiju.

Rođena je 10. maja 1999. godine. Oduvek je bila povučena, ali ne stidljiva, već samo zarobljena u svojim mislima o životu, politici, filozofiji, prirodi... Za razliku od mnogih adolescenata koji se bore da nađu svoj životni put, Ana je još u osnovnoj školi bila odlučna u tome da se bavi prirodnim naukama dvoumeći se između biologije i medicine.

Čuvši svima nama dobro poznatu rečenicu da je ćelija osnovna jedinica građe i funkcije svih živih bića, biologija joj je postala omiljeni predmet. Osnovna škola i gimnazija u Smederevu su oduvek bile ponosne što su imale tako marljivu učenicu koja je osvajala mnogobrojne nagrade na takmičenjima iz biologije, hemije i matematike, a svoje znanje nesebično delila sa drugima. Srednja škola je Ani prolazila kao i detinjstvo, u knjigama, istraživanjima i razvijanju sve veće ljubavi prema nauci. O Aninom potencijalu i ambicioznosti govori i činjenica da je za vreme srednje škole, veliki deo svog slobodnog vremena provodila pri Istraživačkoj stanici Petnica. Upravo je u Petnici napisala svoja dva naučno-istraživačka rada.

Odluka o upisu na Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu je postala izvesna kada je Ana u srednjoj školi odlikovana prvom nagradom na republičkom takmičenju iz biologije.

Svoje studentske dane nastavlja kao jedan od najboljih studenata u generaciji, a kada bi neko sa strane posmatrao njeno studiranje, činilo bi se da su studije molekularne biologije i fiziologije izuzetno lake. Znala je tačno čime želi da se bavi, bila je stroga u očekivanjima od sebe, stremila je da na svakom kolokvijumu ima maksimalan broj poena, a na svakom ispitu nijednu ocenu manju od devetke ili desetke. Njen san bio je izučavanje molekularne genetike i master studije u Italiji.

Njeni prijatelji je pamte kao jedinstvenu jer, kako kažu: „Dok je učila, slušala je klasičnu muziku. Neke od omiljenih knjiga bile su joj „1984“, „Kontrapunkt života“ i „Zapisi iz podzemlja“. Stalno je slušala podkaste posvećene društvenoj problematici i bili su tu umesto prve jutarnje kafe ili doručka. Bila je veoma duhovita osoba – pola čovek, pola sarkazam. Opsednuta mačkama. Volela je da gleda filmove, a ljude oko sebe je naučila da se filmovi gledaju pri duploj brzini, jer je bolje pogledati dva filma umesto jednog.”

Dragi čitaoci, buduće mlade naučnice i mladi naučnici, želimo da naša Ana Kocić bude i vaša Ana, jer na nju gledamo kao na simbol perspektivnog studenta i mlade naučnice čiji se život tragično okončao dok je još koračala među oblacima velikih mogućnosti i želja.

Biografiju sačinili Anini prijatelji Emilija Pavlović i Ognjen Dimitrijević uz konsultacije sa Brankicom Kocić - Aninom majkom.

(Telegraf.rs)