Šta raditi kada poplava prodre u vaš auto, stan ili dvorište: Postoji opasnost od širenja zaraze
Potrebno je najpre "izribati" sve površine, a onda i dobro provetriti prostorije
Bujične poplave u gradu juče su za čas preplavile parkove, bašte, ulice, dvorišta, pa, nažalost, i stanove. Pod vodom su bili i automobili, garaže i parkinzi. Posledice nisu samo kvašenje i prljanje, već površine na koje se izlila voda mogu biti i zagađene. Zato je potrebno oprati i dezinfikovati sve ono što je bilo potopljeno.
- Poplave koje prate izlivanja voda i mulja mogu nositi rizik od kontaminacije vodnih objekata, pre svega ljudskog zdravlja direktno i indirektno, preko zagađenih bunara i stambenog prostora različitim bakterija i virusima. Izlivanje sadržaja septičkih i nužničkih jama, kao i iz objekata za boravak životinja, nosi dodatne rizike od širenja fekalnih crevnih zaraznih infekcija i posebno hepatitis - objasnio je za "Telegraf" dr Milan Milutinović iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Potrebno je najpre "izribati" sve površine, a onda i dobro provetriti prostorije.
- Postupak čišćenja obuhvata prvo fizičko pranje podova i zidova i uklanjanje mulja iz stambenih i sa dvorišnih površina. Za pranje se mogu koristiti čista voda i deterdženti, blagi hlorni preparati, preparati sa vodonik peroksidom, a posebno ističem bioenzimske preparate zbog neškodljivosti po saprofitne mikro organizme i druga živa bića. Nakon višednevnog provetravanja i sušenja zidova i podova, moguć je naknadni tretman preparatima za sprečavanje razvoja plesni i gljivica - kazao je dr Milutinović.
Kome građani mogu da se obrate
- Na teritoriji Beograda Zavod za dezinfekciju dezinsekciju i deratizaciju je ovlašćen i sprovodi gore navedene procedure i postupke. Bioenzimski preparati su posebno pogodni za otvorene površine, narčito površine gde je došlo do izlivanja fekalnih voda, pošto uništavaju patogene bakterije i viruse, ali čuvaju saprofitne mikroorganizme u zamljištu - objašnjava naš sagovornik.
(Telegraf.rs)