"Beograd je promenio pravac razvoja" Svi detalji Vesićevog izveštaja o radu za 9 godina, tu su egzaktne brojke

"Poslednji vek Beograd se širio ka periferiji. To podrazumeva da stalno imate potrebe da radite novu infrastrukturu, a da istovremeno nemate dovoljno sredstava da popravljate ono što nedostaje u samom gradu. Mi smo uspeli da promenimo pravac u kome se Beograd razvija"

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić predstavio je danas u Skupštini grada javnosti izveštaj o radu gradske vlasti u kojoj je aktivno učestvovao od 2013. do 2022. godine, a pošto je najavio svoj odlazak sa funkcije u Starom dvoru.

Preporučujemo

- Posle osam godina i sedam meseci napuštam Stari dvor. Srećan i ponosan na sve što sam uradio. Uprkos svima i uprkos svemu. Kao pobednik. To je tako - naveo je Vesić ranije na Tviteru.

Predsedništvo Srpske napredne stranke u četvrtak je većinom glasova usvojilo predlog Gradskog odbora stranke u Beogradu da Aleksandar Šapić bude kandidat za gradonačelnika, a zamenik gradonačelnika Vesna Vidović.

Vesić je danas pokazao šta se sve promenilo u gradu u prethodnih osam godina. On se, takođe, zahvalio svim svojim saradnicima.

- Želim da se zahvalim svim ljudima u Skupštini grada s kojima sam radio ovih skoro 9 godina. Mislim da je iza nas zaitsa ogroman posao. Učestvovati u vođenju grada od skoro dva miliona stanovnika je zaista posao koji zahteva svakodnevnu aktivnost, da budete posvećeni, da rešavate različite probleme i zahteva naravno ogromnu energiju -kazao je zamenik gradonačelnika.

Vesić je istakao da je posebno zadovoljan time što je promenjan pravac u kom se razvija Beograd.

- Poslednji vek Beograd se širio ka periferiji. To podrazumeva da stalno imate potrebe da radite novu infrastrukturu, a da istovremeno nemate dovoljno sredstava da popravljate ono što nedostaje u samom gradu. Mi smo uspeli da promenimo pravac u kome se Beograd razvija. Beograd je počeo da se spušta na reke i to je nešto što je istorijska stvar u Beogradu. Beograd je, ne samo kroz Beograd na vodi, nego kroz sva naša strateška urbanistička dokumenta Beograd se konačno spustio na svoje reke i to će se događati i u budućnosti - kazao je Vesić.

On je spomenuo Blok 18, Makiško polje, Treći Beograd, Luka Beograd...

Uklanjanje pruge oko Kalemegdana i iz centra grada značajno je doprinelo spuštanju Beograda na reke.

- Druga oblast u kojoj sam posebno ponosan je što Beograd postaje grad za ljude - kazao je Vesić objasnivši da tu, pre svega, misli na pešačke zone, uređenje i izgradnju parkova, kao i na dečja igrališta i parkove, a takvih je uređeno više od 300.

- Ponovo imamo svetske umetnike i arhitekte koji ponovo dolaze i rade u našem gradu. Mi smo uredili tačno 514 fasada. Već imate čitave delove grada kao što je Kosančićev venac, Pop Lukina i centar Zemuna, gde se vidi kako izgleda drugačije grad sa uređenim fasadama - kazao je Vesić.

Prosečna neto zarada poreasla je za 68 posto, a nezaposlenost se smanjila za 48 posto. Danas imamo oko 63 hiljade nezaposlenih Beograđana, a 2013. bilo je 107 hiljada.

Broj radnih mesta porastao je za 39 posto.

Privredni razvoj prati i sektor građevinarstva - čak 386 posto porasla je kvadratura za koju je izdata građevinska dozvola.

Broj dece u vrtićima porastao je za 32 odsto i danas imamo 79.391 mališana u predškolskim ustanovama. I broj vrtića više je nego utrostručen, umesto 276 imamo 731 vrtić u gradu.

Godine 2012. imali smo samo jedno vozilo za prevoz osoba sa invaliditetom, a danas imamo 62. Nije bilo ličnih pratilaca deteta, a sada ih ima 500, dok personalnih asistenata, kojih, takođe, nije bilo, ima 79.

Godine 2021. dugovanja prema trudnicama. porodiljama i socijalno ugroženim licima bila su na nuli, a 2012. godine iznosili su 5,3 milijardi dinara.

Od tolikog duga u Beogradu je mogao da se izgradi 21 vrtić.

Beograd je u proteklom periodu mnogo uložio u sport - 2020. godine bilo je izdvojeno 63,6 milijardi dinara za sportska takmičenja, a 2014. godine 14,2 milijarde.

Broj besplatnih sati za treninge sportskih klubova 2020. bio je 32.389.

Prošle godine u kulturu je uloženo čak 6,6 milijardi dinara, a 2013. ta brojka iznosila je 4,8.

Znatno više porasla su izdvajanja za 13 najznačajnijih manifestacija u Beogradu. Prošle godine to je bilo 325,1 milijardi dinara ili za 539 posto više u odnosu na 2013. godinu.

Beograd je značajno uložio i u unapređenja različitih sistema "pametnog grada", što je podrazumevalo uvođenje modernih tehnologija u saobraćaj i nadzor nad javnim površinama.

Vodilo se mnogo računa i o zaštiti životne sredine i razvoju infrastrukture - urađeno je i reknstruisano čak 424 kilometara vodovodne mreže, a izgrađeno je i 27 kilometara regionalnog vodovoda Makiš - Mladenovac.

Izgrađeno je i rekonstruisano 62,4 kilometara kanalizacione mreže.

Posađeno je 250.000 sadnica u gradu, a pošumljeno 1.000 hektara zemlje.

Kako bi drveće moglo da se presadi i kada više stabla nisu mlada, kupljena je i radna mašina "sadiša".

Za "Gradsku čistoću" nabavljeno je čak 387 novih vozila i mašina, a izgrađena je i nova sanitarna deponija u Vinči.

Od pet planiranih fabrika za preradu otpadnih voda već se grade tri.

Otpočelo se i sa reciklažom otpada na način da građani stavljaju plastični, papirni i MET otpad u posebne individualne kante.

Na inicijativu Grada donesen je Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini. Komunalni milicionari imaju sada ovlašćenja i u ovom domenu zaštite životne sredine i mira svih građana.

Broj komunalnih milicionara raste. Plan je da ih ove godine bude 433, a otvoreno je i 6 novih ispostava Komunalne milicije.

Kupljeno je 451 vozilo za gradski prevoz i po prvi put uvedeni elektrobusevi u saobraćaj na tri linije: EKO1, EKO2 i Vrabac.

Dobili smo čak 57 novih linija gradskog prevoza.

Pokrenut je i projekat na koji se čekalo više od 5 decenija - beogradski metro. Plan je da se najpre dagrade dve linije, koje će presecati u dve tačke i biti kompatibilne sa linijama BG voza i tramvaja.

Dobili smo i nove linije BG voza - do Resnika, Mladenovca, Lazarevca i produženje linije do Ovče.

Most na Adi dobio je tramvajske šine, čime je kompletirana njegova saobraćajna funkcija.

Obnovljeno je 8 javnih garaža, 15 pakirališta i 23 garaže sa rezervisanim parking mestima.

Danas imamo 30.000 zoniranih parking mesta.

Radi se i na popularizaciji biciklističkog saobraćaja u gradu. Sistem "parkiraj i bicikliraj" omogućuje građanima besplatno korišćenje bicikla uz parkiranje u garažama, a grad je prošaran novim biciklističkim stazama.

Takođe, uvode se i javni bicikli u gradu i očekuje se 150 stanica javnih bicikala do kraja godine.

Značajno je unapređena i javna rasveta u gradu. Na mnogim mestima uvedena je dekorativna rasveta. Dužina mreže javnog osvetljenja duplirana je.

Mnogo toga urađeno je na uređenju javnih zelenih površina, a Beograd je dobio brojne nove pešačke zone, poput Ulice cara Lazara ili Obilićevog venca. Ukupno je pridodato 115.864 novih metara kvadratnih pešačkih zona.

Uređeni su brojni urbani džepovi, skverovi i platoi.

Grad je ulagao i u stambene zgrade - urađen je čak 8.431 ulaz u zgrade. Postavljeno je 500 rampi za osobe sa invaliditetom.

Učenici sada uz školske sveske, zahvaljujući gradu, koroste tablete - čak 67.592 ovih uređaja podeljeno je učenicima od 3. do 6. razreda.

Ekonomija grada je ojačala - trgovina je povećana 3 puta, a broj turista veći je za 160 posto u odnosu na 2012. godinu.

Budžet grada danas je 81 posto veći nego 2013. godine.

Čak 8.000 stanova dobio je novi, moderni kvart Beograd na vodi. Projekat vredan 3 milijarde dolara podrazumeva i 1,8 kilometara šetališta, najveću zgradu na Balkanu (Kulu Beograd) i čak 250 hiljada kvadrata poslovnog prostora.

Beogra ne zaboravlja svoje kulturno nasleđe - rekonstruisan je Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, Veliko i Malo stepenište dobili su svoj stari sjaj, rekonstruisana je česma Mehmed-paše Sokolovića, kao i Damad alipašino turbe.

Počela je rekonstrukcija Zindan kapije.

Za pet godina obnovljeno je čak 563 fasada.

Beograd je dobio spomenik Stefanu Nemanji, a Slepi guslar ponovo se nalazi na Kalemegdanu. I čuveni Aleksandar de Roko dobio je svoj spomenik.

Nedavno je otkriven spomenik Matiji Banu, a Beograd se na ovaj način odužio i despotu Stefanu, Milutinu Milankoviću, Borislavu Pekiću, Petru Nikolajeviću Moleru.

Značajne ličnosti iz srpske istorije dobile su svoje ulice u Beogradu.

(Telegraf.rs)