Ovo je jedina škola u Beogradu koja radi, ali u njoj nema đaka

Ova institucija više od pola veka ima plemeniti cilj

Osnovna škola "Dr Dragan Hercog" nije nalik niti jednoj drugoj školi u Beogradu. U ovoj obrazovnoj ustanovi nema domunđavanja tokom časova, ne vlada dečja graja u hodnicima za vreme malih i velikih odmora, dvorište nije ispunjeno razdraganim školarcima koji užinaju i igraju se. Ne, ovde nema učionica i đačkih klupa. I to sa valjanim razlogom. Ova institucija, predvođena vrlim nastavnicima i defektolozima, više od pola veka ima za cilj da onemoćale učenike, bilo na bolničkom ili kućnom lečenju, podučava na njihovom pragu, čineći to pod okriljem čoveka koji je položio svoj život u ime medicine i humanosti.

Škola kakve u Srbiji nema

Ako bolest sprečava dete da dođe u školu, škola će doći njemu.

Preporučujemo

To je geslo obrazovne ustanove koju je Skupština grada Beograda 1969. godine osnovala pod imenom Osnovna škola za decu sa specijalnim zdravstvenim problemima, sa ciljem da se školarcima koji se nalaze na lečenju u zdravstvenim institucijama ili iz opravdanih zdravstvenih razloga ne mogu da koriste druge oblike obrazovanja, pruži osnovno vaspitanje i obrazovanje u skladu s njihovim mogućnostima. Već 1. septembra iste godine škola je imala 34 odeljenja raštrkanih u pet beogradskih bolnica, ali i u kućnoj nastavi, dotada nesvakidašnjem načinu podučavanje dece. Taj lavovski posao obavljalo je 35 nastavnika od ukupno 38 zaposlenih.

Dve godine kasnije opet odlukom Skupštine grada Beograda ova specijalna osnovna škola ponela je naziv Dr Dragan Hercog, u znak poštovanja prema tragično nastradalom mladom lekaru i velikom altruisti. Dogodine OŠ Dr Dragan Hercog se najzad skućila i to samom centru Beograda, na Savskom vencu. U strmoj ulici Vojvode Milenka 33 zauzeli su svoje zborno mesto, u kojem se i dan-danas sastaju, prenosi portal 011info.com.

Kopča sa svetom

Put je bio džombast, pogotovo prvih par godina. U mnogim bolnicama koje su opsluživali nije bilo adekvatnih uslova, pa se nastava odvijala po sobama, trpezarijama i dnevnim boravcima uz pomoć štapa i kanapa. Još jedna od prepreka bila je činjenica da su to bila deca iz cele bivše Jugoslavije, te je valjalo prilagoditi novi vid nastave svima, suočivši pritom sa nipodaštavanje okoline koja nije imala svest o značaju edukacije i potrebama ove dece.

Vremenom obrazovanje bolesnih đaka je dobilo na težini i dostiglo neke nove razine. Zašli su u sve više bolnica, počev od Instituta za mentalno zdravlje, KBC Zemun, Univerzitetske dečje klinike, Instituta za majku i dete, Specijalne bolnice za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju, pa do Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, Instituta za neurologiju i Doma za decu bez roditeljskog staranja u Zvečanskoj ulici.

Povrh adresa bolnica, mobilni prosvetni radnici OŠ Dr Dragan Hercog obilaze još jednu adresu - domove svojih učenika, klackajući se do tamo gradskim prevozom. Svakodnevno ovi izuzetni pedagozi dolaze na noge svojim učenicima koji su na kućnom lečenju. Iako isprva bude neobično za obe strane, začas se stvara neraskidiva veza između đaka i nastavnika, koji pored roditelja ili staratelja predstavlja kopču sa svetom, pričajući im o njihovim školskim drugovima iz klupe na drugom kraju grada, te dočaravajući im nastavu u redovnim školama.

Ispred vremena

Proslavivši divan jubijel, 50 godina postojanja, u kući kralja Petra, razvili su projekat Učenje na daljinu kroz koji pružaju podršku školarcima sa zdravstvenim poteškoćama na teritoriji cele Srbije. Njima je omogućeno da elektronski pristupe predavanjima, koriste materijal za učenje, rade kontrolne i pismene zadatke, i budu na stalnoj vezi sa nastavnicima. Dostupno je mališanima iz i van Beograda, koji nakon bolničkog lečenja nisu kadar da se iz istih stopa vrate u odeljenje i klupe svojih matičnih škola.

Osnovna škola Dr Dragan Hercog je jedina škola u Srbiji koja sa svojih 80 nastavnika i defektologa se bavi obrazovanjem dece sa složenim zdravstvenim problemima (maligne bolesti, dečja i cerebralna paraliza, mišićna distrofija, oboljenja kičmenog stuba, različite vrste teških telesnih povreda, autizam, psihički problemi, itd.) i to čine u dvanaest beogradskih bolnica, domovima učenika i onlajn. Godišnje kroz ovu ustanovu prođe oko 2.000 školaraca. Oni skupa, nastavnici i đaci, predstavljaju neopevane junake našeg obrazovnog sistema, te zaslužuju daleko više pažnje i vremena nego što im se pruža.

(Telegraf.rs)