Roditelji iz Pančeva strahuju za svoju decu koju napadaju psi: "Videla sam rupu od zuba, iz koje je išla krv"

Još jedan nivo problema je sve veći broj društava za zaštitu pasa koja se lako osnivaju, bez strožijih uslova kao garancije da će se o životinjama zaista brinuti

Kada je Sandra iz Pančeva krenula sa svojim četvorogodišnjim sinom u popodnevnu šetnju, kroz naselje Strelište u kome živi, nije ni slutila da će doživeti traumu koju će pamtiti čitav život. Dok joj je dete bilo na trotinetu, svega nekoliko metara ispred nje, sa obližnje livade je iskočio pas i nasrnuo na njega.

Sandra se za Telegraf.rs priseća te strašne scene koja se desila pre oko godinu i po dana.

Preporučujemo

- Kako je išao nekoliko metara ispred mene, prošao je pored neke klupe. Pas je ležao tu u nekoj livadi, valjda, i skočio pravo na Nemanju. To je bila takva brzina da nisam videla čak ni da ga je ujeo. Dete je bilo u šoku, a ja neverovatno uplašena. Imao je tada četiri godine, pola sata nije pustio glasa. Ispregledala sam ga i ništa nisam primetila. Mislila sam isprva da ga nije ujeo. Plakala sam i govorila: "Molim te, progovori". Drhato je. Onda je odjednom pukao i počeo da plače i vrisnuo: "Mama, molim te vodi me kući, ja se plašim". Verujte mi, takva agonija - objašnjava Sandra.

Kasnije, kada su došli kući, shvatila je da je pas ujeo njenog sina.

- Kad smo ušli u kuću, hteo je da sedne i rekao: "Mama, mene je onaj pas ujeo". Onda sam mu našla na zadnjici rupu od zuba iz koje je išla krv. I imao je na butini razderotinu od zuba. Navukao je takve traume, počinje da vrišti kada vidi bilo kog psa.

Ova majka, u očaju, tražila je pravdu, ali ju je tada zatekao još veći šok.

- Na suđenju je bilo jako loše. Tu sam doživela šok kad su me, u par navrata, pitali da li sam znala da tu ima pasa i koliko sam daleko bila od deteta. Šta su time hteli da kažu? Da pas ima veća prava nego dete? Bila sam u šoku time da sam ja navodno kriva što je moje dete bilo napadnuto. Naša deca su ugrožena. Više ne smeju da idu ni u školu, ni u prodavnicu.

Ipak, Sandra nije jedini roditelj na Strelištu koji je imao ovo grozno iskustvo, i koji svakodnevno brine za bezbednost svoje dece. Još jedna majka, koja je želela da ostane anonimna, doživela je sličnu traumu pre nedelju dana.

- Moje dete je ujeo pas u petak školskom dvorištu. Bio je tu čopor pasa, njih pet ili šest, kako dete objašnjava. Pas je ušao na fudbalski teren, deca su krenula da beže, neka i da se penju po ogradi. Moj sin je krenuo da trči, pas za njim i ujeo ga je. Išla sam u prijemnu ambulantu, pogledao ga je hirurg, obavestila sam policiju. U poslednje vreme ima jako puno pasa lutalica. Imam utisak da pre nije bilo baš tako. Eto, već u ponedeljak je njegovu drugaricu iz razreda isti taj pas ujeo - navodi ona.

Zvezdana takođe strahuje da svoju decu pošalje u školu. Od kako je imala neprijatno iskustvo, plaši se da ih pošalje i u prodavnicu.

- To je bilo 2020. godine u novembru. Moje ćerke bliznakinje su se vraćale iz škole, bio je dan. Napao ih je čopor pasa. Jednu su oborili, ona je pala sa rancem na leđa, ujeli su je na jednom mestu, dok je na drugim mestima bila izgrebana i pocepana. Žalili smo se službama, napadali su nas da smo tu zbog para, da su to nebuloze, kako psi ne napadaju, da ne brinemo jer se svi ti psi od 2012. godine na ulicama kontrolišu i sterilišu redovno. Kao da je normalno da psi idu ulicom i da napadaju decu?

I ona sama umalo je bila žrtva psećih čeljusti.

- Tako su i mene jednom napali, iscepali mi farmerke, kada sam zvala da prijavim, rekli su mi: "Pa mora da ste nosili neke kese?" Normlano da nosim kese kad idem iz prodavnice. Stalno strahujemo, ne smemo decu da pustimo na ulicu. Kako da se osamostale kad ne smeju da izađu iz zgrade?

I otac jednog napadnutog dečaka, Marko, seća se bliskog susreta sa razjarenim psom.

- Prošle godine, kada mi je dete bilo malo, gurao sam kolica i pas je krenuo na mene, počeo da laje i kako sam se okrenuo, zubima me je okrznuo po nozi. Srećom, imao sam trenerku i malo me je dokačio. Uzeo sam kamen da se branim, a onda su ljudi okolo krenuli da se bune, što ga gađam. Pa zamislite da mi je dete ujelo, naravno da bih ga gađao. Agresija nije rešenje, ali moramo da se branimo, kad su životinje ovde zaštićenije od ljudi. Ima ih svuda, krenem da šetam ili trčim, samo se najednom pojave iz prikrajka.

Jedan od krivaca neodgovorni vlasnici?

Za Telegraf.rs iz odeljenja veterinarske inspekcije potvrđuju da u gradu Pančevu postoje veliki problemi sa psima na ulicama. Ipak, kako navode, srž problema krije se i u neodgovornim vlasnicima.

- Postoji detaljan plan za suzbijanje populacije pasa lutalica, po kome grad radi. Međutim, postoji praksa da se i vlasnički psi sve više puštaju na ulicu, nisu čipovani, pa je nemoguće uraditi identifikaciju. Od ponedeljka je počela akcija, tamo gde imamo najviše prijavljenih slučajeva napada na ljude, da se rade provere da li vlasnički psi imaju naloge za vakcinaciju, čipovanje i sterilizaciju. Tako da su veliki problem neodgovorni ljudi koji udomljavaju pse, a onda ne brinu o njima i puštaju ih napolje. Zbog toga nam se i povećava broj pasa na ulicama - navode.

U slučaju samih pasa lutalica postoji zakonom jasna propisana procedura, kažu.

- Po povećanim prijavama, na teren izlazi Zoo higijena, hvata ih, radi se sterilizacija, vakcinacija i posle se vraćaju na stanište. Ti psi su obično obeleženi crvenom ogrlicom. Takav je zakon i tako se postupa - objašnjavaju iz inspekcije i dodaju:

- To je stalno prisutan i veliki problem za sve, jer se izdvaja i veliki broj sredstava za plaćanje odšteta. Od aprila je angažovana ekipa iz Zoo higijene, komunalni inspektor i veterniraski inspektor, koji idu i obilaze te terene gde ima najviše prijava za pse lutalice.

U slučaju da vlasnici na vreme ne čipuju svoje pse, i nakon sedam dana od upozorenja, zakon propisuje plaćanje kazni. Ipak, kako se čini, njihova visina nije dovoljno velika da bi vlasnci bili svesni prekršaja.

Takođe, još jedan nivo problema je sve veći broj društava za zaštitu pasa koja se lako osnivaju, bez strožijih uslova kao garancije da će se o životinjama zaista brinuti.

- Društva za zaštitu životinja bi trebalo da preuzmu više odgovornosti i da se zaista bave zaštitom - podsećaju iz odeljenja veterinarske inspekcije.

Napominjemo da odgovore na pitanja koja se odnose na problem pasa lutalica u Pančevu od JKP "Higijena" iz ovog grada do objavljivanja teksta nismo dobili.

(Telegraf.rs)