Projekat Beograd 2030: Zatvorite oči i zamislite ove promene - od vožnje metroom do plate 200.000 dinara

Projekat se sastoji od devet oblasti

Veliki projekat "Beograd 2030", koji je Gradska uprava grada Beograda uradila zajedno sa stručnjacima, univerzitetskim profesorima i brojnim udruženjima i aktivistima vizija je razvoja prestonice Srbije, slika velegrada kakav je on zamišljen na osnovi planova, analiza, ideja i vizije razvoja.

Projekat je predstavio zamenik gradonačelnika Goran Vesić, kao predsednik grupe za izradu projekta, a na prezentaciji u Narodnom muzeju je govorila i srpska premijerka Ana Brnabić, kao i pravnik Milan Antonijević, koji je u projektu učestvovao kao predstavnik civilnog društva.

Preporučujemo

- Ovo je kruna naše administracije. Želeli smo da napravimo program razvoja grada konsultujući stručnjake, nevladine organizacije, fakultete... sve koji žive u Beogradu, a mogu da daju doprinos viziji razvoja našeg grada - rekao je Vesić.

Čitav projekat podeljen je na devet velikih oblasti

Prva se tiče konkurentne urbane ekonomije - što znači promociju Beograda kao grada čija snaga nisu jeftini resursi i niske zarade, već dobra infrastruktura, saobraćajna pristupačnost. Privreda Beograda će se bazirati na trgovini, turizmu, prerađivačkoj industriji i poljoprivredi.

Druga važna oblast je socijalna sigurnost - socijalni razvoj, otvorenost i participacija, naglasak na mladima u Beogradu. Planira se otvaranje prostora za mlade, tzv. habova za umetnike i kreativce, poput Šećerane, Stare ložionice, na kojoj je, inače, angaćovan tim premijerke Ane Brnabić, kao i još čitav niz objekata za takvu namenu, istakao je Vesić.

Jedno od poglavlja plana je i urbana infrastruktura.

- Najveći broj investicija biće realizovan u izgradnju saobraćajne infrastrukture - kazao je Vesić.

Važno poglavlje je i demografski rast i razvoj Beograda.

Peta tačka plana tiče se investicionog ambijenta i efikasnosti ulaganja.

Važna oblast je i socijalna infrastruktura.

- Ona je u osnovi prosperiteta Beograda. Beograd nisu samo kafići, već i vrtići, škole, domovi za stare, domovi kulture, Beograd su i beskućnici, usamljeni, stari i bolesni - naveo je Vesić.

Osmo poglavlje je urbani komfor i mobilnost. Beograd, istakao je zamenik gradonačelnika, treba da bude grad po meri čoveka i takav da svako njegovo naselje zadovolji osnovne potrebe stanovništva, da se grade igrališta, biciklističke staze, da bude grad komforan za život.

I, konačno, deveto poglavlje plana predstavlja održivo okruženje - zaštitu životne sredine, cirkularnu ekonomiju i pametni grad.

Vesić je slikovito prikazao kako će grad izgledati 2030. godine: "Zatvorite oči i zamislite promene"

- Metro sistem - projekat čija realizacija je već započeta

- Linijski park - simbol ponovnog povezivanja grada sa rekom

- Pet fabrika za preradu otpadnih voda - kanalizacija se neće izlivati u reke

- Sedam novih mostova - Most kod Ade Huje, kod Vinče, dva pešako-biciklistička mosta (kod Ade i Lida), dva mosta u projektu razvoja BG voza (centar grada i Obrenovac), kao i još jedan most na Savi.

- Dva nova tunela - rasterećenje centračnih ulica

- Ekološka vozila javnog prevoza - metro, BG voz, tramvaji, trolejbusi, elektrobusi, hibridni autobusi, autobusi na gas

- Završetak stanice Prokop

- Stotinu novih parkova

- Sto pedeset kilometara novih biciklističkih staza

- Četrdeset novih vrtića

- Industrijski park u Borči

- Prosečna plata 200.000 dinara

- Terazijska terasa

- Centar kreativne industrije Ložionica

- Muzej Nikole Tesle

- Ovo je naša vizija Beograda, ona ne zavisi od političkih stranaka i personalnih rešenja. Ovo je vizija kako želimo da se razvija naš grad i ovo je vizija iza koje stoje sve Beograđanke i Beograđani jer dobar, uređen, moderan Beograd je interes svih stanovnika prestonice, bez obzira za koju političku stranku glasaju. Zato je ovo program Beograda - zaključio je Vesić.

Premijerka Brnabić:  Vizija daljeg razvoja Beograda izuzetno važna za dalji rast i razvoj čitave Srbije.

Govoreći o tome kako je bilo 2014. godine, rekla je da je Srbiji tada bio potreban zamajac za brži privredni rast i razvoj i oživljavanje naše građevinske industrije.

- U to vreme usred teških i neophodnih mera fiskalne konsolidacije, koje nam i danas omogućavaju fiskalnu i makroekonomsku stabilnost, Beograd, a posebno projekat Beograd na vodi, tada nam je dao taj zamajac u Srbiji. I ne samo to, tada je taj projekat pokrenuo sve nas da verujemo da budućnost u našoj zemlji može da bude mnogo drugačija u odnosu na to kako smo tada živeli, kako nam je tada izgledala ekonomija i kakva nam je bila perspektiva - rekla je Brnabić.

(Telegraf.rs)