"Ovde žive dobri ljudi": Neobičan natpis na ulazu novobeogradske zgrade, za sve je "kriv" jedan Velja

"Jeste ulazili da vidite kako je unutra? Sve to sam ja radio, bavim se time već 8-10 godina"

"Imamo ovde grožđa, neprskanog, pravili smo naše vino. Uvek ima voća, tu su trešnje, crni i beli dud, jabuke, šljive..."

Prolazimo kroz ovaj vrt na kom uvek ima mesta da se sedne, tu je i jedna fontanica, stari bicikli ukrašavaju zidove susednog objekta, a razni natpisi, rekviziti i biljke ukazuju na to da se o njemu neko brižljivo brine. Ali, ne govorimo o nekoj sojenici na Adi, niti vikendici, kući na selu - već o soliteru u Bloku 28.

Preporučujemo

Milutina Milankovića 124 - šesnaestospratnica sa oko 250 stanara i neobičnim natpisom na ulazu "Ovde žive dobri ljudi". Sve ono što smo opisali, bašta, voćke i loza, to se nalazi na parceli kraj zgrade. Dok smo fotografisali ulaz, kroz prozor kancelarije upravnika dozvao nas je glas Velizara Rankovića.

- Jeste ulazili da vidite kako je unutra? Sve to sam ja radio, bavim se time već 8-10 godina - pričao nam je.

Srpska zastava, slike, prava umetnička dela, skulpture i ukrasi odaju utisak da smo s ulice ušli pravo u nečiji stan, a ne u hodničak sa poštanskim sandučićima. Tu je i citat patrijarha Pavla "Budimo ljudi", koju je na staklu uradio sam Velja.

I još mnogo slika, fotografija, poruka...

Ispisano je i kada je zgrada projektovana (1968), kada je useljena (1972) i kolika je njena površina.

- Ja sam penzioner, bio sam oficir u vojsci, pa sad imam vremena da se bavim zgradom - priča Velizar, koga svi znaju kao Velju.

Veliki natpis da u zgradi žive "dobri ljudi" nije "konstatacija", već "motivacija", priča naš sagovornik.

Organizovati stanare da u slozi održavaju svoj zajednički prostor nije lak posao, ali Velja je našao način da ih sve ujedini. A onda, kad pročitaju na ulazu da su "dobri ljudi" ili kada sednu u parkić ispred zgrade nazvan "Park dobrih ljudi", neće zaboraviti da je dobar odnos sa komšijama i pažnja prema zajedničkom dobru ono što predstavlja kulturu življenja u jednom soliteru.

A kada dođe lepo vreme - kreće druženje.

- Vinovu lozu ne prskamo da bi deca mogla da beru grožđe. A onda se udružilo nas 5-6 i napravili smo 30 litara vina. Kosimo zajedno, sve sami održavamo. Okupljamo se zajedno, a tradicionalno organizujemo i paljenje badnjaka, umesto da ljudi bacaju i sami pale svoje badnjake, lepo smo organizovali da ih svi zajedno spalimo - priča Velja.

A u zgradi se zna red - svi podstanari su "provereni" i prijavljeni i uklopili su se u život zgrade. Kad je situacija s koronom bila najteža, zgrada se dezinfikovala 3 puta dnevno. Asepsola i alkohola nikad ne manjka.

Sve to u malom prstu drži Velja, učen vojničkom disciplinom, ne dozvoljava da mu ništa promakne - u svoju svesku upisaće sve što zapazi u okolini zgrade.

(Telegraf.rs)