Grafiti ispred kabineta, hodnici kao avenije, radost traje 44 godine: Zavirili smo u "Lazu Kostića"

Svi hodnici u "Lazi" zaista izgledaju kao avenije. Prostrani, osvetljeni, na njihovim krajevima može se videti i cveće. Unutrašnjost ne čine beli zidovi i masna farba, već - fasadna cigla

Jedan od najlepših novobeogradskih blokova - broj 23, sa svoje dve visoke lamele čijem kolosalnom izgledu pariraju dve vitke kule, u svom centru skriva Osnovnu školu "Laza Kostić". Za razliku od "fabrike stanovanja" koja je okružuje, škola je pitomog, svedenog izgleda, naizgled niska i nenametljiva, a zapravo veoma prostrana - ima 6.000 metara kvadratnih i ogromno dvorište.

To je pravi mali dečji grad - kada uđete unutra osećate se kao da su pred vama ulice i trgovi pod krovom - postoje čak i "javne česme" kako bi najmlađi pred užinu oprali ruke, kante za smeće okačene o stubove, a velike staklene površine pružaju dovoljno svetla u prostranim hodnicima koji u jednom trenutku mogu da prime na stotinu, pa i hiljadu đaka.

Preporučujemo

Ovaj blok predstavlja vrhunac arhitektonskog dostignuća sedamdesetih godina, možda je i jedan od najlepših primera tzv. "brutalističke" arhitekture, pošto je goli beton ovde nekako otmen - nema sumnje da su prvi stanari s ponosom naseljavali košnicu na elitnoj lokaciji. Jer, ovaj blok nalazi se između međunarodne pruge i auto-puta, odmah pored poslovnog kompleksa kojim dominira Centar Sava. Stoga, nisu tu mogle da budu neke obične sive zgrade. Uzor za gradnju ovog bloka bio je Zapad, a ne Istok - Amerika, a ne Moskva.

Tako su nekada stanari mogli da se hvale da žive "kao u Americi", a danas je njihovo naselje našlo mesto u muzeju Moma - Njujorčani se dive baš tom bloku i baš toj školi, s ponosom nam priča direktorka Dubravka Tomić.

- Zgrada je trenutno ušla u finansijski plan Sekretarijata za obrazovanje za sledeću godinu i grad bi trebalo da finanstira rekonstrukciju školskog dvorišta. Tako ćemo u renoviranom dvorištu proslaviti jubilej škole i bloka - priča direktorka.

A biće to 45 godina od njenog otvarnja. Deca koja su tada pošla u ovu školu danas ispraćaju svoje mališane. Zub vremena učinio je da škola dobije rustičnu nijansu, ali sve u njoj toliko je očuvano da novi naraštaji mogu da se pohvale da odrastaju u prijatnom i toplom okruženju, školi u kojoj se svako dete oseća komotno i slobodno i koja se svrstava u najveća dostignuća arhitektuire 20 veka.

Ono što se promenilo su savremene tehnologije - pametne table, projektori, računari i tableti zamenili su stare zelene table, krede i sunđere.

A promenilo se i ime - nekada se škola zvala "Sedam sekretara SKOJ-a".

- Mi mimamo stenu i bazen, svečanu salu, bavimo se savremenim pozorištem, imamo engleski teatar - priča nam direktorka.

Postoji i školska televizija "Lazovizija".

Deca, naravno, imaju besplatne časove plivanja.

Škola nije samo mesto okupljanja dece, već i svih u naselju.

- Mi bismo voleli da budemo centar kulturnih dešavanja u čitavom kvartu. Imamo lepu saradnju sa našim komšijama - objašnjava direktorka.

Kako nam je ispričala direktorka, ranije je postojao sat ispred škole, koji bi bilo lepo vratiti. Iakoga nije bilo u planovima, jedan bivši učenik pokazao joj je sliku. Sat sa kazaljkama bio je takav da se mogao videti sa svih strana, a deca nisu samo gledala kad apočinje čas, več i učila kako se čita tačno vreme, pa nije bilo govora o postavcljanju digitalnog časovnika.

Svi hodnici u "Lazi" zaista izgledaju kao avenije. Prostrani, osvetljeni, na njihovim krajevima može se videti i cveće. Unutrašnjost ne čine beli zidovi i masna farba, već - fasadna cigla.

A kako bi dodatno oplemenili prostor i približili ga učenicima, na sratu su, kod kabineta za istoriju, iscrtani grafiti - prava ulilna umetnost pod krovom škole ne izgleda nimalo neuredno. A đaci se ne libe da na ciglama ostave i svoj potpiis i, mada im to nastavnici ne odobravaju, ne može se reći da je zid naružen. naprotiv - zastanete i zagledate se u sva ta imena, ljubavi i želje ispisane ručicama dečaka i devojčica koji su već zakoračili na prag mladosti.

Školu su projektovale arhitekte: Aleksandar Stjepanović - nosilac projekta, Branislav Karadžić i Božidar Janković. Za projekat autori su dobili Oktobarsku nagradu Beograda 1978.

Čitav Blok 23, kao i naselje Cerak vinogradi, pre dve godine postali su deo su stalne kolekcije Muzeja moderne umetnosti "MoMA" u Njujorku. Posle izložbe u njujorškom muzeju "Ka betonskoj utopiji - arhitektura Jugoslavije od 1948. do 1980", odabrani su projekti iz Srbije za njegovu stalnu postavku.

- Blok 23 i naselje Cerak vinogradi su vrhunac arhitekture stanovanja i to je nešto što se u našoj struci kolokvijalno prepoznaje kao beogradska škola stanovanja" - ispričala je tada Jelica Jovanović, kustos muzeja "MoMA" u Njujorku.

(Telegraf.rs)