Kako izgleda kineski tržni centar 3 meseca posle velikog požara: Mešaju se mirisi sveže robe, hrane i gareži

Do poslednjeg kvadrata iskoriščen je prostor tržnog centra koji nije goreo. I onaj ko nije mesto našao pod krovom, robu prodaje dole, na kutijama. Posao ne sme da stane

Tamo gde je nekada bio toalet sada više nema zida. Lavabo je polomljen, a pločice, WC šolja i ostaci keramike crni. Pod n0gama škripi staklo i garež, po hodnicima napuštene izgorele stvari. Krov je urušen, stakla popucala, limeni delovi više, a i pod je udubljen na mestima gde je vatrena stihija bila najžešća.

Preporučujemo

Prošlo je tri meseca od katastrofalnog požara koji je zahvatio tzv. Kineski tržni centar u Bloku 70 na Novom Beogradu. Zgarište je očišćeno koliko je to bilo moguće, a Kinezi čiji su lokali ostali čitavi normalno rade, kao da zgrada u kojoj su nije napola zbrisana plamenom.

Preduzimljivi, bez mnogo kukanja i razgovora, oni rade svoj posao. Radnje su pune robe, kroz hodnike se provlače ljudi sa kolicima, a na galeriji se sprema pikantna i mirisna hrana. Radnici na zasluženoj pauzi jedu usred hodnika.

- Sve je teže, transport iz Kine je skup. Šta da radimo, tu smo i dalje - kroz osmeh priča jedan od prodavaca.

Šetamo kraj lokala - ispred jednog jedu se neke čudne slatke palačinke, s druge strane fižider sa kineskim napicima. Uzimamo sok od šljiva i mlečni napitak za koji ne možemo da procenimo da li je reč o soku s ukusom mleka ili mleku s ukusom nalik soku.

Uz piće smo i ručali, a đakonije kineske brze hrane u Bloku 70 slasne su i fino začinjene.

Prolazimo kraj sportske kladionice (kineski natpis ispod dobro poznatog srpskog brenda kladionica), potompored računarske opreme, tekstila, toaleta i stižemo do dela gde prestaje roba, a počinje garež.

Do poslednjeg kvadrata iskoriščen je prostor tržnog centra koji nije goreo. I onaj ko nije mesto našao pod krovom, robu prodaje dole, na kutijama. Posao ne sme da stane.

Jedan korak dalje i - ulazimo u potpuno drugu dimenziju. Ruina, crnilo, iskrivljene i deformisane lajsne, rasparčano staklo i obrušen krov. Pod se u središnjem delu lagano spušta nadole, kao da propada. Sve izgleda kao da je ovde bio rat. Vatra koja je tog 12. avgusta buktala celu noć, izdeformisala je i uništila sve pred sobom.

Prolazimo sasvim slobodno - svako može da prođe i zaviri u ruinu. Jedna izgorela stolica isprečila nam se na putu, a iza se nalazi jedna skalamerija iz frizerskog salona - mesto gde su nekada sedele mušterije kojima su frizeri prali kosu, sada je izbačeno, neupotrebljico, crno i jedva prepoznatljivo.

Pakleni plamen nemilosrdno je gutao sve pred sobom.

A sa terase kojoj nedostaju i delovi ograde gledali smo vredne ruke Kineza koji se na nas nisu ni obazirali. Njih interesuje samo jedno - roba kojom raspolažu i mušterije koje se za nju zanimaju.

(Telegraf.rs)