Dve priče sa mreža koje vraćaju nadu: Dejan tražio Jovanu, Ljilja kaže "komšija zlata vredi"

Jovana je prevezla nepoznate ljude do kuće, a Ljiljaninoj porodici komšije kuvaju ručak

Na društvenim mrežema se šire dve beogradske priče koje dokazuju da nismo izgubili osećaj empatije. Jedna je o devojci koja je nepoznate ljude prevezla do kuće a koji su bezuspešno pokušavali da dozovu taksi, a druga o komšinicama koje kuvaju supu susedima obolelima od korona virusa. 

Preporučujemo

Dejan Lazarević, naime, tragao je za Jovanom, devojkom koja je prevezla njegove roditelje do kuće, a toliko je bila uporna u tome da to učini iako ih ne poznaje.

- Moji sinoć bili kod prijatelja u Žarkovu i kad su krenuli kući 25 minuta pokušavali da dobiju bilo koji taksi. Sve to videla jedna plemenita devojka koja priđe majci, i onako, gledajući u gips i njenu ruku ponudi se da ih odveze kući. Moji se zahvale i odbiju ali ona ni da čuje - napisao je Dejan na Tviteru:.

- Pristanu oni jer se po ponašanju videlo “kako otac kaže” da je devojka divno vaspitana, voli životinje (ima crnu srednju pudlu) i baš se vraćala sa Ade, gde često šeta psa a nije mogla da dopusti da se oni muče. Vozi plavi ili sivi grande punto. Zove se Jovana, to znamo! Ima, recimo, 25 godina. Njen gest me je toliko ganuo da ne mogu da vam opišem rečima i zato želim da je nađem i odužim se. Ima mnogo dobrih ljudi, ovo tako vraća nadu. Hajde da je pronađemo zajedno, možda je i na twitteru..

Sve ovo se dešavalo 31. avgusta, a već sutradan, 1. septembra Dejan je srećan napisao da je pronašao Jovanu i da se čuo sa njom.

- Kakav dan, hvala do neba - napisao je Dejan.

Druga priča govori o komšijskim odnosima, koji, koliko god izgledalo da su hladni, da nikoga nije briga ni za koga, ipak dokazuje da nije baš tako.

Podelila ju je jedna Ljiljana na Fejsbuk grupi Blok 45 info.

- Moram da istaknem poslovicu " dobar komšija zlata vredi". Svi u kući imamo koronu. Svakog dana nam komšije ostavljaju pred vratima sve što nam treba. A, uvek nešto iznenada treba da se kupi tako da ni naručivanje preko interneta nije uvek rešenje. Dve komšinice su se dogovorile da nam kuvaju. Tako da toplu domaću supu jedemo svakog dana. Naručimo hranu da ih ne bismo opterećivali, ali to nije ni blizu onog što one spreme - napisala je ona.

Dodaje da zato kaže da komšije treba da se poznaju i pomažu.

- Čak i ako se lično ne poznaju treba da pomognu koliko mogu. Ova užasna situacija treba da nas zbliži i pokaže da moramo da se oslanjamo jedni na druge. Pozdrav iz naše male klinike - napisala je ona.

Ako i vi imate ovako lepih priča, pošaljite nam. Zaslužuju da ispunjavaju novinske stupce.

(Telegraf.rs)