Na staroj deponiji u Vinči više nema odlaganja otpada

Zaustavili smo klizanje deponije prema Dunavu, čime je sprečena, možda i najveća evropska ekološka katastrofa - rekao je zamenik gradonačelnika Beograda

Deponija u Vinči, na kojoj se odlagao otpad u poslednjih 40 godina, u potpunosti je zatvorena, izjavila je danas ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović i navela da će nakon završetka radova, koji su u toku, stara deponija, na kojoj je nedavno izbio požar, biti u potpunosti sanirana.

Preporučujemo

Vujović je sa zamenikom gradonačelnika Beograda Goranom Vesićem obišla radove na izgradnji postrojenja za proizvodnju električne energije i sanitarnu deponiju za odlaganje komunalnog otpada.

Ona je istakla da je važno da se stara deponija, koja je zatvorena, što pre sanira i rekultiviše, kao i da će se potruditi da to bude pre dogovorenog roka 2023. godine.

- Imali smo požar, takve stvari se dešavaju i širom Srbije i sveta, to se dogodilo na staroj deponiji usled odlaganja 40 godina otpada na način koji nije propisan, madam se da se to više neće ponavljati - rekla je ona novinarima u Vinči.

Ministarka je pojasnila da se zbog požara na deponiji svakodnevno prati kvalitet vazduha i da je u trenutku požara izmerena povećana koncentracija štetnih čestica, kao i da se nakon požara emisija štetnih materija smanjila.

- Merimo vazduh po svim evropskim standardima i nastavićemo da pratimo sve evropske trendove i postupamo po direktivama Evropske unije - kaže Vujović.

Ona je najavila da će u narednom periodu graditi regionalne i reciklažne centre u osam regiona, a da će se početkom godine raspisati tender za četiri regiona u Srbiji.

- Krećemo sa prvom fazom u Kolubari, Novoj Varoši, Somboru i Dubokom u Užicu - navela je ona.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je da se na staroj deponiji komunalnog otpada u Vinči svake godine taloži oko 500.000 tona otpada i da će se njenim zatvaranjem to promeniti.

On je podsetio da je 2018.godine na deponiji Vinča izgrađena brana kojom je sprečeno da se cela deponija, kako kaže, "sruči" u Dunav.

- Zaustavili smo klizanje deponije prema Dunavu, čime je sprečena, možda i najveća evropska ekološka katastrofa - rekao je Vesić.

Naveo je da se zahvaljujući francuskoj kompaniji "Suez" i japanskoj "Itoču", koje prema njegovim rečima spadaju u vodeće kompanije u svetu kada je reč o rešavanju upravljanja otpadom, gradi sanitarna deponija za odlaganje otpada, kao i postrojenja za preradu otpadnih voda i građevinskog otpada.

Takođe gradi se i elektrana na komunalni otpad i deponijski gas, za koje je rekao da će biti završene u julu, a u kojima će se se proizvoditi toplotna energija za grejanje Beograda, kao i električna energija.

Podsetio je da je do sada izgrađeno više od 20 kilometara toplodalekovoda od Konjarnika do Vinče, a u cilju da se toplotna energija transportuje do Konjarnika kako bi se Beograd grejao delimično i na toplotnu energiju koja nastaje iz otpada.

- Tu će se prerađivati 340.000 tona otpada i na taj način će sav otpad koji imamo u Beogradu biti tretiran pravilno - objasnio je.

Istakao je da je za 44 godine, koliko je odlagan otpad na deponiju, prema podacima Zavoda za javno zdravlje Beograda u atmosferu emitovano oko četiri milijarde kubika metana.

Najavio je da će u narednom periodu započeti izgradnja 17 transfer stanica, objekata u kojima se otpad kratko zadržava i sortira prema vrsti, nakon čega se prevozi na deponiju.

- Možemo da počnemo da odlažemo otpad onako kako se odlaže u svim drugim razvijenim zamljama i to je posao koji nas čeka u narednim godinama - kaže Vesić.

(Telegraf.rs)