Kakav je kvalitet vazduha u Beogradu posle požara na deponiji u Vinči? Kontrole na sat vremena
U novom programu stavljene dve merne stanice baš oko predela Vinče, da bi kvalitet vazduha mogao na vreme da se isprati
Nakon akcidentne situacije na deponiji u Vinči, trenutno stanje kvaliteta vazduha u Beogradu je dobro, što pokazuju merne stanice, rekla je gradska sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević. Ona je u gostovanju na TV Pink istakla da je požar prošle nedelje izazvao kratkotrajan problem u vezi sa štetnim materijama u vazduhu.
– U akcidentnim situacijama se drugačije reaguje, ne gleda se klasičan monitoring, ali rade se analize u roku od deset do petnaest dana i to analizom suspendovanih čestica. To će dati kompletnu informaciju. Stanje se prati od početka do kraja i grad izveštava kada ima jasne podatke posredstvom Gradskog štaba za vanredne situacije. Kvalitet vazduha u Beogradu meri se na svakih sat vremena i građani mogu da dobiju jasne informacije o trenutnom stanju – navela je Ivana Vilotijević.
U glavnom gradu trenutno postoji 35 mernih stanica, od kojih je deset poluautomatskih, a ostale su automatske.
– U novom programu stavili smo dve merne stanice baš oko predela Vinče, da bismo kvalitet vazduha mogli ranije da pratimo. Grad Beograd ulaže i kupuje nove merne stanice kako bi se kontrolisao i pratio kvalitet vazduha i kako bi građani imali pravu informaciju – rekla je Vilotijevićeva.
Toksikološke ekipe Gradskog zavoda za javno zdravlje imaju obavezu da u slučaju svih akcidentnih situacija izlaze na teren, kako bi i na licu mesta proverili stanje, pojasnila je ona. Tri vatrogasna vozila i dalje dežuraju na deponiji u Vinči, ali težište je sada na ekipama „Beo čiste energije”, koje organizovano i teškom mehanizacijom lokalizovano zatrpavaju zemljom mesto požara.
Nesanitarna deponija u Vinči postaće prošlost, tačnije biće sanirana, zatvorena i pretvorena u „zeleno” brdo. Posebnim sistemima i postrojenjima gas će se iskorišćavati za proizvodnju zelene energije, a otpadne, kontaminirane, podzemne vode, čega kako je navela Ivana Vilotijević po preračunima ima u zapremini od 250 olimpijskih bazena, više neće imati ispust u Dunav. Nova sanitarna deponija za komunalni otpad počela je s radom 2. avgusta, a očekuje se i otvaranje deponije za građevinski otpad, gde će se pružati usluga tretmana i odlaganja ove vrste otpada.
Akcenat u budućnosti biće svakako na reciklaži, odnosno na separaciji komponenti iz otpada koje mogu da se ponovo upotrebe.
(Telegraf.rs)