Stručnjaci otkrili "začaran krug" javnog prevoza: Postoji samo jedan način da se agonija prekine
U ovom trenutku gradski prevoz ima čak 514 linija, a godišnje se njime preveze 600 miliona putnika, što učešće u transportu od gotovo 50 posto
Stručnjaci su podrobno analizirali "začarani krug" gradskog prevoza u Strategiji razvoja sistema do 2033. godine. Šta pomislite kada kažete "začarani krug" gradskog prevoza?
Preporučujemo
Koliko vozila GSP-a u Beogradu ima funkcionalnu klimu? Vožnja prevozom tokom toplotnog udara lutrija
Dara Bubamara kaže da nema pojma šta je Bus Plus: "Nikad čula, ne vozim se gradskim prevozom!"
Možda: "Pobegne" vam autobus, čekate sledeći, upadnete u gužvu, ne stignete na voz, kasnite na posao, dođete kući umorni i iscrpljeni, pa vam sutra ponovo, jer ste se uspavali, "pobegne" vozilo? Tako bi to bilo ukratko rečeno iz ugla putnika.
Ali, pravi "začarani" krug zaista postoji i u osnovi problem koji vide stručnjaci i osećaju putnici jeste isti. Strategija razvoja javnog prevoza, sistema koji se decenijama samo kalemi i s teškoćama prilagođava rastućem saobraćajnom haosu, treba da nas izbaci iz "začaranog kruga". Rezultat je bolji gradski prevoz, održivi sistem, ali i kvalitetniji život u gradu.
Da li je to ostvarivo? Čim postoji strategija, znači da jeste, ali, nakon dobre dijagnoze problema mora da se pristupi i uspešnim intervencijama, a cilj je da se malo po malo prevoz poboljšava i prilagođava, bez skokovitih promena. Dakle, nema nikakve revolucije, već prilagođavanje postojeće mreže autobusa, trolejbusa, tramvaja, elektrobusa i voza uslovima u gradu i, naravno, paralelno sa tim izgradnja metroa.
A ovako stručnjaci vide "začarani krug".
Počećemo od saobraćajne slike koju vidimo čim zastanemo, na primer, na Mostarskoj petlji: Sve je više automobila, vazduh miriše na izduvne gasove, "kreni-stani" na svakom pravcu, a onda "čukanje", pa vidite kako jedan autobus gotovo mili. Zatim se naređaju tri-četiri busa, blokiraju se tramvaji, sve to "začinjuju" sirene...
Jezikom stručnjaka, to izgleda ovako: "Viši stepen motorizacije; Složena saobraćajna slika; Više zagušenja; Sporiji i nestabilniji sistem javnog transporta".
Tada vam je jasno da kvalitet gradskog prevoza mora da opadne - jer onaj autobus koji je milio sigurno više ne može da ispoštuje red vožnje, u njemu će biti nesnosna gužva, jer će se stanice napuniti dok on ne stigne do njih, putuje se i po sat vremena iz jednog u drugi deo grada. Ljudi, naravno, žele da kupe automobile, pa se prodaje i manje karata, a grad subvencioniše gradski prevoz koji je sve manje efikasan.
Stručnjaci su ovo objasnili sledećim stavkama: "Pad kvaliteta sistema JLTP (javnog linijskog transporta putnika); Povećanje vremena putovanja; Manje korisnika JLTP; Manji prihod sisrema JLTP; Viši nivo subvencija".
To sve povećava troškove putovanja i ljudi sve manje žele da idu ka centru grada - "Viši troškovi putovanja; Niži nivo usluge JLTP; Centralne gradske zone su manje atraktivne, Prenošenje aktivnosti na predgrađa".
To, dalje, dovodi do širenja grada, novih naselja, haotičnog predgrađa, sve je više ulica koje treba graditi i održavati, infrastruktura poskupljuje...
Jezikom stručnjaka: "Nekontrolisano širenje grada; Sve više ljudi zavisi PA; Više saobraćajnica; Skupa infrastruktura; Ekološka neprihvatljivost; Degradiranost grada".
I ovaj nas korak ponovo vraća na problem koji smo prvo opisali - sliku sa Mostarske petlje.
Upravo kod te slike stručnjaci treba da se zamisle i da sistem izvedu iz "začaranog kruga".
Recept je malo komplikovan, pa ćemo ga sažeti u nekoliko rečenica:
Važno je ulagati u razvoj javnog prevoza i uslugu učiniti kvalitetnijom, obnoviti vozni park i povezati sve sisteme. To bi trebalo da smanji broj automobila u gradu, pa time i gužve. Kada se to desi, stvari se lako razvijaju dalje - s jedne strane, imamo brži prevoz sa manje poremećaja, a gradska infrastruktura se racionalnije koristi.
Što se tiče javnog prevoza - imamo zadovoljnije korisnike čiji se broj povećava, sistem postaje isplativiji, tržišno orijentisan, pa se time i grad oslobađa velikih subvencija.
To sve utiče i na razvoj grada, ne samo u pogledu ekologije, već i u tome što se infrastruktura efikasno koristi za održivu mobilnost, grad se više ne širi nekontrolisano, boravak u centru postaje lepši i prijatniji.
U ovom trenutku gradski prevoz ima čak 514 linija, a godišnje se njime preveze 600 miliona putnika, što učešće u transportu od gotovo 50 posto. Međutim, primetno je osipanje broja putnika, a ako strategija zaživi i GSP sa privatnim i šinskim prevoznicima (ponovo) bude ubedljivi nosilac transporta, svi, pa i oni koji koriste privatne automobile, moći će da odahnu - začarani krug se prekida.
(Telegraf.rs)