Ovo su vruće "linije podela" među Beograđanima: Akcenat i poreklo, adresa, obala reke
Posebno je zanimljiv "detektivski posao" pojedinaca, koji kreću da vas ispituju odakle ste ne samo vi, već i "vaši"
Beograd ima 17 opština i 1,7 miliona stanovnika. Ali, glavne i najveće podele nisu toliko na mlade i stare, na zaposlene i nezaposlene, intelektualce i radnike... Mnogo češće se čuje "Odakle su tvoji", osluškuju se naglasci, a jaz se stvara i na one koji žive "u krugu dvojke" ili "u gradu" i one koji moraju da uđu u "trocifren" autobus. I ima još jedna zanimljiva podela - prema obalama reka.
Za statistiku, osim u pitanju migracija, ovo nisu toliko važni detalji. Ali za Beograđane jesu. Možda su i na prvom mestu.
Počnimo od naglaska. Beograđani misle da "nemaju naglasak", a onda spram toga sameravaju i koliko govor pridošlica odudara od njhovog. Čim začuju neko odstupanje, tu vas "razotkriju".
Podela na "rođene" i doseljene Beograđane večita je tema na društvenim mrežama. Kadgod se potegne pitanje manira i (lepog) ponašanja spominju se odmah neke ovce, krave, sela, i slično. Prve uvrede kreću upravo sa imitiranjem nečijeg naglaska, a onda i spominjanjem porekla.
Posebno je zanimljiv "detektivski posao" pojedinaca, koji kreću da vas ispituju odakle ste ne samo vi, već i "vaši". Pa onda krenete: baba, deda...
Ali, nema mnogo vajde od brojanja kolena i pokoljenja, svi smo mi u protekla dva veka stigli u Beograd iz nekog sela sa brdovitog Balkana.
Druga podela je prema mestu stanovanja. Odavno više strogi centar grada ne važi za najbolje mesto za život, ali imati stan u "krugu dvojke" jeste prestiž koji je još na ceni.
Pešice stići do Trga ili Knez Mihailove ulice, to je san mnogih.
Što ste dalje od grada, to je veći uzdah sagovornika s kojim pričate. Od prijateljskog žaljenja do neprijateljskog vređanja. Beograđani među sobom traže seljake.
Posebno su na lošem glasu "trocifreni busevi" i kada kažete nekome da biste želeli da vas poseti, ali da se malo klacka u nekom "601", začućete jedno dugo negodujuće "Aaaaaa".
To najbolje ilustruju šale na račun predgrađa.
- Ako ti devojka kaže da je iz Zemuna, budi obazriv. Vrlo je moguće da je iz Zemun polja ili ne daj bože Batajnice.
Treća "teritorijalna" podela je po obalama reka. Najveća je ona između starog i novog dela grada, odnosno Zemuna. Za neke Zemunce, Beograd je i dalje posebno naselje, a ima Novobeograđana koji se trude da što ređe napuštaju i svoj blok. Mostovi su tako psihološke granice čiji prelazak je pravo "cimanje".
- Ne pamtim kad sam išao preko mosta. Sve završim na Novom Beogradu. Kad moram u grad, to me mnogo smara - često se može čuti.
Ipak, postoje "žute trake", a ni prelazak pešice nije tako dug, pa je reč zaista pre o psihologiji nego o realnom problemu.
Ipak, ako govorimo o ljudima koji putuju s jedne na drugu stranu grada, neki pravci, poput auto-puta i Gazele zaista predstavljaju mučne pravce gradskog prevoza.
Osim ovih, teritorijalnih podela postoje i one koje mogu da se odnose na celu Srbiju, ali su u Beogradu zbog gustine naseljenosti još uočljivije.
Pušači i nepušači večno će se "svađati" oko izlaska na kuce i mace svađaju se sa onima koji ih nerado gledaju u svojim zgradama i dvorištima...
Šverceri će uvek imati izgovor pred kontrolorima, a platiše vaditi kartu čim čuju "Kontrola u vozilu".
(Telegraf.rs)