Legenda sa Voždovca izgubio dom u požaru, novi su sagradile komšije: I lekari su se borili za njega

Dragoljub Simić Kele zahvaljujući svojim komšijama ponovo ima krov nad glavom koji je izgubio u vatrenoj stihiji. Udruženje "Srcem za komšiju" nastavlja da pomaže

Narodnu izreku "Da komšiji crkne krava" demantovali su nedavno stanovnici beogradske opštine Vožovac, kada su svom komšiji, kome je izgorela kuća, sagradili novi krov nad glavom. Voždovačka legenda, Dragoljub Simić Kele (63), zakoračio je u svoj novi dom pre dve sedmice, a prekjuče je upriličeno i zvanično useljenje.

Preporučujemo

Naime, počekom godine, 25. januara, voždovačkoj legendi Dragoljubu Simiću Keletu vatrena stihija progutala je kuću. Komšija koji radi u obližnjem lokalu Nenad Černoš, zadesio na licu mesta i istog trenutka je odlučio da nešto preduzme. Tako je pokrenuta lavina. Černoš je za Telegraf.rs ispričao da je takva reakcija bila potpuno prirodna.

- Kele je naša legenda. U toj kući, koja je stara sto godina, živeo je njegov deda. Kele je ovde starosedelac. To veče sam bio u lokalu, video sam vatrogasna kola. Video sam ga kako je čađav iznet iz kuće. Posle sam saznao da mu je cigareta iz pepeljare pala na novine, jer je sakupljao sekundarne sirovine, pa je to odmah buknulo. Kele je tad dremao u kući, spasao ga je jedan komšija - priča Černoš.

Iste večeri, Černoš je u svom lokalu postavio kutiju za priloge za pomoć komšiji.

- Odmah mi je palo na pamet od čega će da preživi sada kada je ostao bez ičega. Bila je zima. To veče je prespavao u jednoj kamp prikolici. Sledeći dan smo otišli na teren. Bilo je nas 11 u početku i mislili smo da, ako svako izdvoji nešto svog novca, možemo da saniramo posledice. Ali smo videli da je šteta bila ogromna.

Sledeći korak je bio da se priča proširi, kao i zajednica za pomoć komšiji. Tako su entuzijasti za Voždovca napravili Viber grupu i, neočekivano, akciji je počelo da se priključuje sve više ljudi.

- Najpre je ideja bila da raščistimo krš, pa da nabavljamo materijal za gradnju. Pošto je nastao problem prilaska svemu tome, tražili smo pomoć od opštine koja se odmah odazvala, poslala gradsku čistoću i oni su malim bagerom to sredili. Tako je priča dobila veće razmere. Ono što je bilo važno u tom trenutku jeste da nismo čekali da skupimo novac, već smo se iste sekunde pokrenuli sa onim što smo imali. To je ljude privuklo.

Kako nam objašnjava, Dragoljub je na početku bio nepoverljiv, nije mogao da zamisli da se neko toliko bori za njega.

- Kada smo skinuli krov, srušila se cela kuća, do temelja. Tada je mislio da će ostati bez ičega, bio je očajan. Objasnili smo mu da je tako moralo, jer je kuća dosta stara. Čak smo mu platili privatan smeštaj, a bio je jedno vreme i kod mene. Onda kada smo stavili prvi blok i počeli gradnju, tad se sve preokrenulo, procvetao je.

Kasnije se broj aktivnih učesnika sa 11 popeo na preko stotinu. I svi su radili sve, od zidanja do akcije na društvenim mrežama. Kuća je napravljena u roku od dva meseca, jer su se odazvale i mnoge firme koje su donirale materijal. Komplikacije su nastale kada je trebalo uvesti struju i vodu, kada su neki obećavali pomoć koju nisu kasnije pružili. Međutim, i ta prepreka je prevaziđena.

- Ne volim da obraćam pažnju na bilo šta negativno, ali bilo je i loših komentara. Na primer, kada je uložena određena suma u opremanje kupatila, neki su krenuli sa ljubomornim opaskama "Što on da ima, a ja da nemam". Ipak, neuporedivo je bilo više onih koji su pružili podršku -  objašnjava humani komšija.

Još jedna situacija je bila kritična. Neposredno pred useljenje Dragoljub je doživeo izliv krvi na mozak, a lekari su mu se borili za život. Uspeo je da preživi i krene u oporavak, koji mu je olakšao život u novom i sređenom domu.

- Bila je to nesvakidašnja akcija. Radili smo danonoćno, od srca, pored svih naših poslova i obaveza koje imamo sa strane. Čini mi se da smo ovim i uspeli da neke ljude, koji su bili nepoverljivi, promenimo nabolje.

Zato su i osnovali i registrovali Udruženje "Srcem za komšiju" koje šalje bitnu pruku.

- Želimo da širimo dobre komšijske odnose, da pomažemo i budemo tu jedni za druge. Kad znam da mogu ujutru da ustanem sa činjenicom da imam bar petoro ljudi na koje mogu da se oslonim i kojima verujem, to je neprocenjivo. Zato u tim ubacujemo mlade ljude. Jedna članica nam ima 12 godina. Treba decu da motivišemo da gaje ovakve vrednosti.

Zato, kaže Černoš, u planu imaju još mnogo akcija. Svi oni koji bi da se pridruže akcijama ovog udruženja ili pruže bilo koji vid podrške, mogu pisati njihovoj Instagram stranici.

(Telegraf.rs)