Ove slike zauvek će pamtiti oni koji su s dve kese bežali od poplava u helikoptere 2014. godine

Danima su spasioci obilazili kuće, odgovarali na pozive, a veliku pomoć pružili su radio amateri

Mrak. Telefoni nedostupni. Ljudi na krovovima zgrada. Znaju da se dešava nešto strašno, ali ne znaju šta sledi dalje. Ko će doći po njih, kada, kako. Automobili su već zaplivali, ulice su postale reke, ljudi su se davili u sopstvenim domovima. Tako je počeo pakao u Obrenovcu 2014. godine.

Preporučujemo

A onda su krenuli sumorni dani, u kojima se cela Srbija digla na noge, kada je pomoć stizala i sa strane, kada su ljudi spasavani amfibijama, helikopterima, čamcima.

Danima su spasioci obilazili kuće, odgovarali na pozive, a veliku pomoć pružili su radio amateri.

Samo zahvaljujući predanosti spasilaca, gotovo svi koji su čekali u beznađu na krovovima i terasama izvučeni su na sigurno. Za neke je bilo kasno...

U Srbiji je u majskim poplavama 2014. stradalo 33 osobe.

Danonoćno su se podizali nasipi, poplave su pretile da ugroze još neka naselja, a voda je samo nadirala.

Sve brže i brže - niko nije imao vremena da reaguje.

Prvo su zaplivali kontejneri i automobili, a onda su se mogla videti zabrinuta i iznemogla lica na terasama i prozorima. Voda je nadirala, stigla je do krovova.

Hronični bolesnici, trudnice, deca, stari, oni su bili najugroženiji. Čekali su da ih neki primeti, spase i dostavi hranu i lekove.

Bukvalno se vikalo i dozivalo, tražile su se žive duše.

Tada su već nad gradom grmeli helikopteri. Sa jedne tačke poletali su i sletali, spasavajući porodicu po porodicu, a ljudi koji su ostali bez svega kroz prozor letelice gledali su nezamislivu sliku potonulog grada.

Ulice su postale reke. Moglo se samo čamcima ili, što je bilo sigurnije, vojnim amfibijama. To nisu reke, to su mutne bujice.

Spasioci su ljude izvlačili na leđima, merdevinama, izlazili su kroz prozore pravo u čamce, nesigurnim koracima, znajući da svaka greška može da ih odvede u smrt.

"Da li ima mesta za dvoje?", "Nema sad, gospođo" može se čuti na ovom snimku. Ali, ta gospođa je bila na sigurnom, samo je trebalo još malo da sačeka. Prava drama bila je tamo gde se nije znalo ko je i da li je ostao u nekoj kući, gde se sakrio i ima li dovoljno prostora na suvom da sačeka pomoć.

Šok je mnoge Obrenovčane dočekao tek kada su spaseni. Neki su bili bosi, izgubljeni. Neki su plakali.

Ukrcavanje u helikopter bilo je dramatično. Kao u ratu ljudi su pribijeni stajali u redu i čekali da ih pozovu, dok je moćna elisa kovitlala hladan majski vazduh.

Oni srećnici koji su bili na redu utrčavali su u letelicu sa kesama u ruci. To je sve što su u tom trenutku imali, gole živote i par kesa. A unutra, zaglušujuća buka, gužva i izgubljeni, suzni pogledi.

(Telegraf.rs)