Oprez za praznike prilikom boravka u prirodi: Krpelji su izmileli, 20 odsto ih je zaraženo

- Ove krvopije su aktivne čim spoljašnja temperatura bude iznad 4 stepena - kaže za Telegraf.rs dr Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju

Predstojeći praznici, Vaskrs i Prvi maj i ovog proleća će izmamiti veliki broj naših sugrađana u prirodu, u kojoj moramo biti obazrivi i čuvati se uboda krpelja. 

Preporučujemo

Doktor Ivan Aleksić, pomoćnik direktora za Službu za biocide i programe medicinske ekologije u Zavodu za biocide i medicinsku onkologiju podseća da na pojedinim lokacijama stalno ima i zaraženih krpelja koji prenose Lajmsku bolest, počev od Ade Cignalije, Topčidera, Bojčinske i Lipovačke šume. Zaraženost krpelja bude od 10 do 50 odsto, a ove godine ih je zaraženo 20 odsto.

- Krpelji su paukoliki zglavkari, široko rasprostranjeni na celoj planeti. Opstaju u svim klimatskim zonama. Naročito dobro su prilagođeni vlažnim klimatskim oblastima, a ako postoji mogućnost nalaženja plena, lako se prilagođavaju i pustinjskoj klimi.

Najviše borave u travnatim, žbunastim zajednicama (šume, stepe, savane, parkovi) i ruderalnim staništima. Lako se prilagođavaju različitim uslovima sredine, tako da neke vrste mogu da žive u objektima za smeštaj i boravak životinja, kao i u stambenim objektima. Česti su na mestima gde je velika fluktuacija životinja.

Najčešći domaćini krpelja su sisari, ali u nedostatku njih, hrane se krvlju ptica i gmizavaca - objašnjava za Telegraf.rs dr Ivan Aleksić.

Ove krvopije su aktivne čim spoljašnja temperatura bude iznad 4 stepena, što znači da se mogu pojaviti i u zimskim mesecima kada je napolju toplo.

- U našim krajevima krpelji se aktiviraju u proleće i aktivni su do početka jeseni. Njihova brojnost je najveća tokom aprila i maja (kada ima i najviše padavina), zatim opada u toku letnjih meseci. Drugi vrhunac brojnosti se beleži obično u septembru, ali je brojnost tada znatno manja nego na proleće.

Hidrometeorološki uslovi tokom proleća nisu bili povoljni za masovniju pojavu krpelja. Porast brojnosti krpelja se očekuje u narednom periodu, usled povećane vlage i najavljenog toplijeg vremena - kaže dr Aleksić.

Čuvajte se ricinusa

Kod nas je, prema njegovim rečima, najčešći običan ili šumski krpelj Ixodes ricinus. To je tvrdi krpelj koji najčešće parazitira na stoci, jelenima, psima i ostalim životinjama, kao i na ljudima. Ova vrsta nosi naziv ricinus zato što ženka, kada se napije krvi postane velika poput zrna graška a oblikom i bojom podseća na plod biljke ricinus.

- Staništa ovih krpelja su najčešće listopadne šume, travnate površine i predeli pokriveni žbunastom vegetacijom. Na vrhovima vlati trave ili listova čekaju svoj plen na koji se kače, te tragaju za pogodnim mestom na telu na kome će se pričvrstiti i isisati potrebnu količinu krvi za dalji razvoj. 

U Beogradu ih najviše ima u šumama, koja su istovremeno i izletišta, kao što su Bojčinska, Manastirska i Lipovička šuma, Košutnjak, Banjička šuma, Avala, zatim na Adi Ciganliji i Adi Huji.

U gradu se mogu naći na zapuštenim i neuređenim zelenim površinama kojih ima na svim gradskim opštinama - navodi naš sagovornik. 

Bolesti koje krpelji najčešće prenose su Lajmska bolest, humana granulocitna anaplazmoza i virusni krpeljski encefalitis.

- Procenat krpelja zaraženih bakterijom koja izaziva Lajmsku bolest varira od godine do godine kao i između lokacija na kojima je uzet uzorak. Ovog proleća prosečna zaraženost je oko 20 odsto, što je nešto manje nego proteklih nekoliko sezona - kaže dr Aleksić a dodaje da zbog toga što u mnogim slučajevima ubod krpelja i prvi znaci Lajmske bolesti prođu neopaženo, potrebno je svakog izvađenog krpelja iz tela analizirati na prisustvo bakterije koja izaziva Lajmsku bolest.

Dodaje da Zavod za biocide i medicinska istraživanja počev od 2014. godine za Ministarstvo zdravlja sprovodi projekat „Detekcija izazivača Lajmske bolesti, virusnog krpeljskog encefalitisa i humane granulocitne anaplazmoze na populaciji krpelja i teritorijalna distribucija na teritoriji Republike Srbije“.

- Ekipe Zavoda vrše uzorkovanje i analizu uhvaćenih krpelja sa teritorija Beograda i više gradova u Srbiji, na prisustvo bakterije spirohete iz roda Borrelia. Pored Projekta, tokom prolećnih meseci, Zavod za biocide i medicinsku ekologiju sprovodi suzbijanje krpelja na travnatim površinama svih predškolskih ustanova na teritoriji Beograda.

Vršimo i uslugu detekcije prisustva izazivača Lajmske bolesti, bakterije Borrelia burgdorferi putem Real Time PCR analize na uzorku krpelja koji je odstranjen sa kože i donešen od strane građana u Zavod. Cena jedne analize je 1.500 dinara. Rezultat analize svojim potpisom verifikuje specijalista medicinske mikrobiologije - kaže dr Aleksić.

Načini zaštite od krpelja

- Nosite garderobu dugačkih rukava i dugih nogavica svetlijih boja, jer se tako krpelji mogu lakše uočiti

- Nosite zatvorenu obuću, uvucite nogavice u čarape

- Pokrijte glavu šeširom, kačketom, maramom...

- Izbegavajte šetnju, posebno bosih nogu kroz visoku travu, žbunje, neuređene zelene površine

- Izbegavajte ležanje na zemlji ili odlaganje garderobe na neuređenim zelenim površinama

- Koristitite repelente (ali treba znati da oni ne pružaju 100 odsto zaštitu)

- Pri povratku iz šetnje po prirodi neophodno je temeljno prekontrolisati kožu, naročito one delove tela na kojima je koža nežnija tj. krpeljima lakša za ubadanje

- Ukoliko se i pored primenjenih mera opreznosti primeti krpelj na telu, neophodno je javiti se najbližoj zdravstvenoj ustanovi radi uklanjanja

- Ne preporučuje se korišćenje bilo kakvih preparata i narodnih saveta za uklanjanje krpelja (ulje, aceton, benzin, lak za nokte, krema...)

- Potrebno je adekvatno održavanje dvorišnih površina u ličnom vlasništvu

- Detaljno prekontrolišite i da li kućni ljubimci posle šetnje na sebi imaju krpelje.  U prenošenju i rasejavanju krpelja iz prirode, kućni ljubimci mogi imati veliki doprinos pa je neophodno sprovesti i njihovu zaštitu (različitim repelentima u vidu oglica, tečnosti za kožu, šampona...).

(Telegraf.rs)