Na slikama možda najveća "posledica" korona lokdauna u Beo zoo-vrtu: Biolog otkriva tajne životinja

Slika zoo vrta menja se onako kako se menjaju i vremenske prilike, manjka samo posetilaca, zbog korone i lošeg vremena

Tri rode ponosno su stajale na svojim gnezdima koje su satkale usred Beo zoo-vrta. Prelepe, mlade i graciozne deluju potpuno drugačije nego kada ih posmatramo na visini. Ali, one ne mogu da lete... U Beo zoo vrtu dobile su negu i spas, ali ipak su poželele da ostvare potomstvo. U vreme vanrednog stanja, kad nije bilo ljudi u vrtu, krenule su da ređaju grančice.

Preporučujemo

I tako je Beo zoo-vrt dobio priliku da našim domaćim rodama pruži šansu za potomstvo. Spremni su i inkubatori, veterinari... ako sve prođe dobro prinove koje se očekuju u narednom periodu, po stasavanju završiće u prirodi, baš na mestima sa kojih su njihovi roditelji spaseni.

I to je možda najveća "posledica" korona lokdauna u Beo zoo-vrtu. Ostale životinje žive svoj život, bilo da ljudi ima ili ne... Ali, posetiocima ovakva slika vrta deluje nestvarno. Divlji svet nekako je bliži, neposredniji - nema dečje vriske, gužvi ni redova. Vrt dobre nade postao je najdivljije mesto u gradu, ne samo zbog kovida, već i zbog hladnoće, kiše... Beograđani nisu ni svesni da se najlepše stvari u vrtu dešavaju baš kada njih najviše mrzi da se pokrenu.

- Ako mene neko pita, ja najviše volim Zoo-vrt radnim danima prepodne, jer je to taj vremenski period kada životinje izlaze iz svojih brloga, iz svojih bivaka. Svi jedva čekaju svoj doručak. Pingvini počinju da se hrane u 10 sati, foka se hrani u 12. Ima gomila nekih aktivnosti u prepodnevnom periodu koje inače ne biste mogli da vidite. Kad dođe ono lenje subotnje ili nedeljno popodne i životinje su se već najele i zasitile su se već svega, leže u svojim kavezima i jedva čekaju da se poseta završi - priča nam Kristijan Ovari, biolog u Beo zoo vrtu.

A slika zoo vrta menja se onako kako se menjaju i vremenske prilike.

- Svako godišnje doba i svaki ambijent ima svoje prednosti i mane, s jedne strane zbog gomile nekih ptica koje svoje utičište nalaze ovde. Mi imamo najveću populaciju doorćolskih vrabaca, to je vrlo stabilna populacija, preko 500 jedinki živi u zoo vrtu, s druge strane tu je gomila malih stanarica koje koriste kućice i hranilice. Tu je i fantastična vegetacija. Svaki segment prirode ima svoju čar samo treba znati zaviriti ispod tog kamena - priča biolog.

Jedina mana je što se zbog aktuelnih mera ne može ući u neke zanimljive prostore, koji su i inače zatvoreni. Na primer - majmunara ili zmijara. Ni aligator Muja još nije izašao napolje u svoj bazen, to se očekuje tek narednog meseca.

Ali zato je ptičji svet i te kako živahan.

- Malo ko zna da Zoološki vrt grada Beograda radi program prihvata divljih životinja u saradnji sa Ministarstvom i Zavodom za zaštitu prirode. Mi zbrinjavamo sve te povređene, zaštićene i strogo zaštićene vrste, pomažemo u njihovoj rehabilitaciji i povratku nazad u prirodu. E sad, dešava se, naravno, da nekolicina zbog tipa i načina povrede ne može da se vrati u prirodu, što se desilo i sa ovim rodama koje se mogu videti iza nas. To su sve manje više rode skrhanih krila, koje ne mogu da lete.

- Međutim, desila se jedna druga, zanimljiva stvar, prošle godine kad je počela cela priča sa koronom bili smo jedno vreme zatvoreni i to je, zapravo, bio pokretač promena. Rode su u smirenosti počele da prikupljaju materijal i da prave gnezdo. Mi smo se tome jako obradovali, tako da smo im namestili ove konstrukcije da pomognemo da imaju gde da se gnezde. Po prvi put smo imali jaja, ali budući da su to sve mlade životinje, ta jaja su bila neoplođena. Međutim, ove godine se i drugi par roda upario. Imamo tri gnezda. Gledaćemo sa našim zavodom da nađemo komplementarnu jedinku za našu poslednju rodu koja je ostala "neudata" i na taj način da uokvirimo priču - objašnjava Ovari.

Kako kaže, zoološki vrt ima svoje cikluse, koji su nezavisni od broja posetilaca. Sezone dolaze i prolaze, životinje se pripremaju za njih. Grad je sveprisutan, pa su na buku i navikle.

Tako se lav bezbrižno sunčao na stidljivom zračku sunca i pospano naslonio svoju glavu na šape, i tek nonšalantno nas pogledao, čisto da stavi do znanja da nas primećuje. Gepard je imao malo opasniji pogled, ali čim bi nam se približio, okrenuo bi nam leđa i mirno koračao po svom prostoru.

Pingvini su veselo plivali u bazenu, deo njih odlučio se da ostane u zatvorenom, a deo da se "čeliči" i napolju.

Žirafa je gledala svoja posla, dok su pored zebre čuvale mladunče. U jednom trenutku, jedna zebra prišla nam je da osmotri šta se to zbiva i zašto smo još tu. Posmatrala je, posmatrala, i iznenada se okrenula i pobegla.

Slonica je lagano koračala, bukvalno se ni ne osvrćući na nas.

Radni dan je, podne, a posetilaca toliko da se na prste jedne ruke mogu izbrojati.

(Telegraf.rs)