Beograd pamti dan kada je palo 80 cm snega: Ovo su zimski rekordi prestonice i prognoze za 2021.

Najveća visina snežnog pokrivača u Beogradu je zabeležena 3. februara 1962. godine

U Novu godinu ušli smo sa toplim danima, a onda je Božić bata doneo sneg i u Beogradu. Sledi nam nekoliko ledenih dana, a cela ova zima biće prema prognozama hladnija od prošle i toplija od proseka, dok ćemo u snegu gotovo sigurno još uživati. Međutim, ovakva zima daleko je od ekstrema kakve smo viđali. Setimo se samo 2012. godine, sneg je bio i do pola metra visine, a led je prekrio i Dunav i Savu!

Preporučujemo

Direktor RHMZ-a prof. dr Jugoslav Nikolić izneo nam je brojne podatke koji pokazuju kako zima može da bude surova i hladna. Ono što možda pamte još nečije bake i deke jeste zima 1962. godine. Tada je Beograd bio kao Kopaonik.

- Najveća visina snežnog pokrivača u Beogradu je zabeležena 3. februara 1962. godine i iznosila je 80 centimetara - ispričao nam je Nikolić.

Ali, ono čega se definitivno većina nas seća jeste čuvena 2012. Lopatali smo dosta te godine, gazili po snegu, grudvali se, bežali od ledenica i čudili se zaleđenim rekama.

- Tokom 2012. godine u Beogradu je bilo 45 dana sa snežnim pokrivačem od jedan centimetar ili više, od kojih je bilo 33 uzastopna dana sa snežnim pokrivačem (25. 01. – 26. 02. 2012 god.). Maksimalna visina snežnog pokrivača je iznosila 53 cm, a registrovana je 13. februara 2012. godine. Tada smo imali i niz od 20 uzastopnih ledenih dana (maksimalna temperatura niža od nule), kada su Sava i Dunav bili zaleđeni.

Sudeći po iskustvima, kraj januara i februar i te kako mogu da pokažu svoje zimske ćudi i tako će, čini se, biti i ove godine. Ipak, ne očekuju se ekstremi.

- Generalno, očekuje se da ova zima bude nešto blaža u odnosu na višegodišnji prosek, ali svakako hladnija u odnosu na prethodnu. Kada je reč o padavinama u Srbiji ove zime, očekuje se da bi na nivou sezone padavine bile u granicama višegodišnjeg proseka, na severu Zemlje nešto ispod, a na jugozapadu i jugu nešto iznad višegodišnjeg proseka. Proračuni prema više numeričkih modela dugoročne prognoze vremena ukazuju da bi u prvoj polovini februara bila češća pojava padavina - kazao nam je Nikolić.

- Do kraja zime ne očekuju se ekstremno velike snežne padavine, ali svakako treba računati na epizode sa više snega u odnosu na prošlu zimu, kada u pojedinim mestima (na primer u Somboru, Zrenjaninu, B. Karlovcu, Negotinu, Kinkindi...) nije bilo dana sa snežnim pokrivačem, dok je u Beogradu zabeležen samo jedan dan sa snežnim pokrivačem. Zimska količina padavina ove zime očekuje se u intervalu od 100 mm do 160 mm u nižim predelima, a u brdsko-planinskim predelima od 200 mm do 230 mm.

To da smo tokom cele godine u Beogradu imali samo jedan dan sa snegom nije uobičajeno.

- Beograd ima prosečno 39 dana sa snežnim pokrivačem na godišnjem nivou. Maksimalan broj dana sa snežnim pokrivačem je zabeležen 1940. godine i iznosio je 98 dana, dok je u zimu 1928/1929. godine zabeležen 81 dan sa snežnim pokrivačem.

Do sada se još nije desilo da u Beogradu tokom cele godine ne padne ni malo snega. Ipak, na osnovu toga što je prošle godine snega bil samo jedan dan, ne možemo mnogo suditi o klimatskim promenama. Jer, isto to desilo se i pre 70 godina.

- U Beogradu nije bilo ni jedne godine da nije bilo snežnih padavina i snežnog pokrivača. Najmanji broj dana sa snežnim pokrivačem bio je u zimu 1950/1951. godine i 2019/2020. godine, kada je u Beogradu registrovan samo po jedan dan, što je najmanji zabeležen broj dana sa snežnim pokrivačem.

Moguće zaleđivanje reka u Banatu

Zaleđene reke nisu tako često pojava, ali svakako je štetna za rečni saobraćaj. Sećamo se da su 2012. godine morali da rade ledolomci, a i 2017. pojavio se led na Dunavu.

- Uslov da se pojavi led na rekama je da se temperatura vode približi vrednosti 0,0 0C i da suma srednjih dnevnih temperatura vazduha na hidrološkim stanicama padne ispod definisanih kriterijuma definisanih na osnovu niza merenja od 30 godina. Trenutno su temperature vode oko prosečnih za ovo doba godine i u sledećih 10 dana jedino na banatskim vodotocima postoji mogućnost pojave priobalnog leda.

Zanimljivosti vezane za sneg u Beogradu (na osnovu niza 1921. - 2020. godina)

Period padanja snega:

- Najraniji datum - 07. 10. 1897;

- Najkasniji datum - 11. 05. 1953;

- Srednji datum provog snega - 23. novembar;

- Srednji datum poslednjeg snega - 21. mart.

Period snežnog pokrivača:

- Najraniji datum - 20. 10. 1908;

- Najkasniji datum - 22. 04. 1997;

- Srednji datum provog snežnog pokrivača - 03. decembar;

- Srednji datum poslednjeg snežnog pokrivača - 05. mart.

Najkasniji datumi prvog snežnog pokrivača:

- 27. 02. 2019/2020;

- 17. 01. 2011/2018;

- 22. 01. 2000/2001;

- 13. 01. 1958/1959;

- 14. 01. 1951/1952;

- 19. 01. 1950/1951.

(Telegraf.rs)